Zanimljive emisije:

Pljiž - sve je rečeno na sjajan način
24h za Zoranom Kesićem - Narod
Marko Vidojković - o novoj vlasti - 10 min
Agape (Vladeta Jerotić - Dobro ii zlo) - 80 min
Istorija Srba (Đorđe Janković i dr. u Ćirici) - 90 min
24h sa Zoranom Kesićem (40. epizoda) - 40 min

Opaske:

- Vučić prisvojio sve, ama baš sve, čim govori ja ću vam, daću vam, ja ću da i sl.
- Kaže naš ministar finansija: "Kažete da je potrebno povećanje penzija, a kažete da tri hiljade nisu ništa. Pa opredelite se je l hoćete ili nećete da povećamo penzije". Sramota. Ministre, valjda možete da zaključite sami da treba mnogo više od tri hiljade da se poveća penzija, imate doktorat!
- Ako neka loša vlast opstaje godinama i to veoma čvrsto, onda možete zamisliti kakva je opozicija!
- Kaže Vučić: "Pa i ako Mali nije doktorirao nema veze. I ne mora da ima doktorat za ovu funkciju. Bitno je da dobro radi svoj posao." Zaključujem ja: "Nije bitno ako imamo lažove ministre. Neka lažu, bitno je da to dobro rade"
- Nije Vučić nasumice rekao 5 miliona, jer zna "tačno u glavu" koliko nas je.
- Ja jesam sigurno 1 od 5 mil, ali sigurno nisam za određenih 3 od 5 mil.
- Sumnjivo: Zašto li je gomila ispred zgrade u kojoj je bio Vučić, odjednom predvođena Obradovićem napustila lokaciju, tobož' da idu da "oslobađaju" zarobljene?
- Dokle treba da se vratimo unazad i razrešimo podele: pozicija/opozicija, Sloba/DOS, Tito/neTito, Rusija/Amerika, četnici/partizani, Karađorđevići/Obrenovići, katolici/pravoslavci, vernici/nevernici, čovek/nečovek, pa da krenemo iz početka?
- Stvarno ne razumem voditelje TV i radio emisija, kad pričaju o vremenu. Ne mogu da kažem svi, jer nisam sve čuo, ali svi koje sam čuo, kišu i sneg smatraju lošim vremenom i decenijama stvaraju sliku narodu da je to loše. Zašto? Ima onih koji vole i kišu i sneg, a ne želim sada da pričam o tome koliko je korisna i jedna i druga pojava. Umesto da smo zadovoljni što imamo ovako raznoliko i lepo vreme, nama je uvek nešto loše. Bolje se upitajte da li je vreme uzrok tome.
- Ako će već TV pretplata biti i uz strujomere koji su za štale, obore i sl. gde ima i ovaca, ne znači da i informativni program treba da bude tome prilagođen!
- Da li je moguće da imamo samo 5,5 čoveka merodavna da nam serviraju analizu političkih događaja, jer se toliko ljudi vrti u krug na našoj "imamo pravo da znamo sve"
- Krkobabiću zaštiti penzionere ako smeš i traži da im se vrati novac odjednom (sve što je uzeto), a vi penzioneri ako tako ne bude, menjajte lidera.
- Sada odjednom država vodi računa i više daje siromašnijim penzionerima nego onim sa većim primanjima, a kad je uzimala, obzira nije imala.
- Zašto samo vojska dobija od države stanove, zašto ne i učitelji, lekari...? Da li se time država opredelila ko joj treba?
- Ako nama kvalitet ishrane određuje slučajno zaboravljena deklaracija o otrovnoj kori paradajza, a ne relevantne službe, jadni li smo....
- Dok je g. Vučić, na TV-u, držao u ruci papir "Briselskog sporazuma" i pokazivao 6 tačaka o ZSO, nisam uspeo da pročitam, pa bih voleo da negde znam tačno šta to predstavlja.
- Bilo kakvo rešenje oko Kosova i Metohije i oko ulaska u Evropu i sličnih prekretnica, mora se doneti isključivo nakon referenduma. Takve odluke niko ne sme da svojata, pa ni trenutna većina (ma ko to bio) u parlamentu.
- Koliko bi i u Srbiji prijao moratorijum na teme iz prošlosti, pa bar 2 godine, da se odmorimo od "ženturačkih" rasprava: ti si ovo ili ono....
- Vratite pun naziv Kosovo i Metohija u svim javnim obraćanjima. Zašto se odričete bilo kog dela? Sada se sve više čuje Sever Kosova - znači ni celo Kosovo više ne valja.
- Palma od velikog Boga (2.000 za gospođu) postade mali, da manji ne može biti (traktor za gospođu). Zna se ko je gazda.
- Vrlo degutantno - posle njegovog: "Iz godine u godinu će građanima biti sve bolje i bolje", pustiše: "pomozite gladnima, pošaljite sms na..."
- Sjajni gospodin Matija Bećković: "Morao sam da naučim još dva slova, da bih znao da pričam crnogorski".
- Kartice za popust penzionerima (odlazak na bazen, koncerte, fitnes klubove, škole računara i sl.) će dostavljati na kuće, onima koji su nesposobni da dođu po njih. Kakva ironija.
- I pismenog čoveka u žurbi prevare. U IKEI (onoj što je sa svima nama na "per tu") uzmem neki švedski keks "na probu", ali ipak proverim cenu i piše tačno: 299RSD/250g, pa pomislim i nije tako skup, a ima ga dosta. Ne vidoh da je pakovanje od 600g.
- Eks ministar Mrkonjić kaže da je spreman da prihvati odgovornost ako se ustanovi da je kriv za loše puteve i da je spreman da napusti poslaničko mesto u Skupštini. Nemoj toliko "Mrkonja" - bolje samo usmeni ukor.
- Strah me je ovih trenutnih protesta (april 2017) da se ne rodi neki novi Čeda
- Mali Alek - zašto li me je asociralo na Mali Jože, pojma nemam.
- Dačić pita: "Ko je spomenuo Nikolića kao premijera?". Da li on to pita nas (narod) ili se naglas preslišava? Neka pita Vučića i dobiće odgovor iz prve ruke.
- Vučić se nije kandidovao za predsednika, već je kandidaturu prihvatio. Valjda da mu budemo još više zahvalniji. Jaoj
- svaki put kad treba da unesem pin prilikom plaćanja, piše: "dobro došli", a to mi se mnogo ogadilo (kad neko nema meru). Šteta: tako lep naš pozdrav.
- nisam znao da se, kad ludak pobije narod u kafiću, kaže da je pričinjena šteta - užas!
- dajte Vučiću bager, Malom opomenu, pa da idemo dalje, kao da ništa nije bilo, u transparentnom regionu u kom se ne namešta loto (Šta? - I ovo ste zaboravili?)
- sada je jedna nova reč koja mi para uši i svi je sve više koriste, a to je region. Niko ga nije definisao tačno, a koristi ga ko stigne i za vremensku prognozu i za saradnju u ekonomiji i politici...
- na Radio Beogradu subotom pre podne ima emisija koja se otprilike zove: Dogodilo se na današnji dan (borba protiv pilećeg pamćenja), gde se puštaju izjave političara i drugih javnih ličnosti koje su nekada izgovorene. To su neke vremenske distance od minimum 10 godina. Mislim da distancu treba po hitnom postupku smanjiti na 3 do 6 meseci.
- naši političari i uopšte javne ličnosti kada se uhvate za neku reč ne ispuštaju je i drže se nje k'o pijan plota. Tako je bilo sa rečju transparentno (ne znam ko je prvi spomenuo) koja mi se ogadila, pa nakon toga (mislim da je Vuk D. prvi počeo javno koristiti) tajkuni, pa zatim karakter ekipe (mislim R. Antić) a trenutno su u vrhu: reforma, BDP i akcioni plan...(već me obuzima neki svrab i izlazi nekakav osip)
- dokle god se u odgovorima mejlova svih javnih ustanova pojavljuju u potpisu: grupa za..., odeljenje to i to..., a ne pojedinci, imenom i prezimenom, od takvih usluga nema ništa. Pišu šta hoće, a ne znaš na koga da se žališ.
- auu u kakvoj mi mafijaškoj državi živimo. Ko se razmišlja zašto ovo kažem, jednostavno je glup. Na žalost, ista rečenica može da se proširi da važi i za svet. Politika, novinarstvo, crkva, farmacija, medicina, građevinarstvo, sport - klađenja.... mislim da može ovako do kraja stranice.
- evo i nečeg veoma pozitivnog: juče me je nazvala Nada Popović iz gradskog odseka za urbanizam, da mi javi da mi je gotova informacija o lokaciji. Nisam mogao da dođem k sebi od njene ljubaznosti i veoma sam začuđen što sam uopšte i pozvan - što mi nisu jednostavno, bez reči, poslali rešenje na kućnu adresu. Da li je to zbog velikog kašnjenja u izdavanju pomenutog dokumenta, ili je žena (ne znam da li je gospođa ili gospođica) uvek takva ili je nešto treće po sredi, ali kamo lepe sreće da su nam svi službenici takvi.
- mnogo me vređa kada g. Vučić ima izjave tipa: "E pa baš JA neću...", a to sve više ponavlja, počev od onda kada je rekao da je MMF odobrio veći procenat za povećanje plata, ali on baš neće ... Nije kulturno takvo ponašanje prema nama koji se još uvek osećamo samostalno (svesni smo da smo zarobljeni, ali znamo da smo u pritvoru i da ćemo kad tad izaći). Lepše bi bilo da je rečeno: "Iako je MMF odobrio... mi smo razmatrali i smatramo da ne bi bilo u redu...". Ali, svako ima svoj nivo.
- pre više od 15 dana sam podneo zahtev za informaciju o lokaciji (kao nekada urbanistički plan) i evo do dana današnjeg je nisam dobio (prošlo je 20-ak dana). Toliko o vremenu potrebnom za građevinsku dozvolu. Informacija o lokaciji je papir u kom piše šta sme da se gradi na željenoj lokaciji - tek kad ovo doznate možete preći na izradu projekta (jer tada znate šta smete) prim. autor.
- lično ja ne mogu da smatram prijateljima one koji su nas bombardovali (još uvek imaju isti kurs spoljne politike) i koji žele da vide Kosovo kao člana Unesco i EU i nikako ne bih mogao iz petnih žila da se trudim da im se pridružim.
- pitam se, da li postoje funkcije "menadžer mesne zajednice" i/ili "menadžer opštine" i koja je škola za njih potrebna (i da li je potrebna) pa da solidnan broj ljudi zaposlimo i smanjimo nezaposlenost.
- dragi moj srpski seljaku, koji hraniš porodicu od poljoprivrede, ako nisi znao: "Bolje ti je, jer nam je veći BDP, a ako ti je i to malo tu ti je EBRD, IPARD, EAFRD...a račun za struju možeš da smanjiš ako smanjiš cos(Fi)" - neka ti je srećno.
- velika muka me spopadne kada g. N. Stefanović kaže da nam je opozicija toliko neozbiljna, da ga ni ne interesuju njene izjave., ali me još veća muka spopadne što je to tako. I nemojte više ništa da radite za narod i u ime njega.
- jednom prilikom reče g. Vučić: ako gledam državne interese izbori nisu dobri, ali ako gledam sebe i stranačke interese, izbore bih voleo. Sada ćemo videti šta mu je preče.
- izvinjavam se Zoranu Babiću što sam napisao da je poltron, da nije duhovit a da to pokušava da bude i što će Vučić zbog takvih da izgubi izbore. Možda je on sebi video takav životni put kojim će da obezbedi egzistenciju svojoj porodici. Možda ja grešim u životnim stavovima.
- priznajte da ste zaboravili na "helikopter"
- neću glasati za SNS dokle god mu na važnim funkcijama bude kadar kalibra Zorana Babića - strašno je kada se neko pravi duhovit a ne ide mu, kada pride za to nema osećaj i kada je poltron nebeski - to je to što non-stop pričam. Vučić će da izgubi izbore zbog sopstvenog okruženja. Ne vidi oko sebe.
- razumeo bih da je neko (verovatno neki od naših tadašnjih "pismenih" političara) Vojno medicinsku akademiju prekrstio u VoMeA ili u VeEmA, ali ovakav seljacizam: VeMeeeeeA da se održi ovoliko decenija - nisam očekivao
- ako je istina to što se provlači po medijima, da je helikopteru (znate na koji mislim) naređeno da sleti na "Surčin", da bi se neki slikali, momentalno neko treba da ide u zatvor, ali ako to nije istina, momentalno bi, takođe, neko trebao da ide u zatvor.
- da sam na Šešeljevom mestu ne bih otišao u Hag. Da li sam za Šešelja? Nisam. Slažem se povodom ovoga sa Vučićem. Da li sam za Vučića? Nisam. Sada ste shvatili. Nisam za Evropu, ovakvu kakva je. Suđenje koje traje tolike godine. To je nezapamćeno. Samo jedna od stvarčica zbog kojih nisam za ovakvu Evropu.
- evo, prethodnih dana se najviše priča o "helikopteru" - i jeste za priču, ali to je ono što ja kažem: zaboravi se prethodno. Trebalo bi da se piše: "danas je pao helikopter, ali da ne zaboravimo juče je Pera pokrao državu za....". Zatim, sutradan treba da izađe tekst: "Bivši premijer..., koji je bio na čelu grupe zemalja koje su nas bombardovale, a to su:..., bio je u poseti g...., nekadašnjem radikalu, koji je u trenutku pada helikoptera bio..., neposredno posle krađe države od strane...., koji je za vreme vladavine DOSa (DOS-grupa partija koja je smenila.... čiji je drugi čovek bio....) bio visoki funkcioner ....". Znam, nema mesta za sve. Onda makar pamti narode.
- ako dođe do eventualne nadoknade školskih časova ili ne daj bože nepriznavanja ove školske godine, lično ću da organizujem proteste sa roditeljima i đacima.
- pre neki dan je održan protest Dveri zbog dolaska Blera. Da li je to najgore što nam se dešava? A to što nas pokradoše i prodadoše, nikom ništa.
- po ko zna koji put RTS - Javni servis građana Srbije - "vaše pravo da znate sve", prenosi finale tenisa gde igra N. Đoković, a ne prenosi finale gde igra neko drugi (u ovom slučaju na istom turniru - Indijana Vels, finale igra J. Janković). Sram da ih bude. Bez daljih komentara. Ja inače obožavam i Novaka i Anu i Zimonju i .....
- ako se ikada odlučite da ukradete (ne predlažem, samo kažem), moj savet vam je da ukradete "žestoko", znači toliko, da odmah imate za advokate (a i vama mnogo da ostane) koji će proces da odugovlače do besvesti - dok se sve ne zaboravi ili zastari ili... Uglavnom nemojte sitno - odmah ćete da platite kaznu, da vas uhapse i slično. Bezveze ćete se trošiti.
- imam zapisano u nekom od tekstova, ali da ponovim ovde kratko: predlažem hitno još jednu meru za reformu - smanjiti primanja članovima svih upravnih i drugih odbora, kao i direktorima javnih i sličnih preduzeća, linearno 20%. Mislim da bi ovo bila stavka.
- treba podržati vlast u naporima da obezbedi neutralno sudstvo i da kriminalce stavi na svoje mesto, ali isto tako treba podržati pametne i poštene koji hoće da smene vlast koja ne valja.
- ko će da bude ljubazan da mi nabroji do sada sprovedene reforme od nove vlade (neračunajući smanjenje penzija i plata u javnom sektoru)?
- neću više da dajem priloge crkvi, dokle god otac, koji mi sveti vodicu, dolazi u kolima koja su bolja od mojih (zadnji put viđen u crnom audiju - mislim da je 8).

Uvod

(autor: Srđan Đorđević)

22.2.2015.

Od danas, 22.2.2015, iznosiću s vremena na vreme (voleo bih bar jednom dnevno, ako budem stizao) moja razmišljanja i razmišljanja drugih o svim bitnim životnim stvarima. To će biti kritičko predlagački tekstovi pisani vrlo jednostavnim nediplomatskim i jasnim jezikom, da bi ih svako razumeo. Pored svakog naslova teksta ću se potpisati ili ja ili taj neko, ko bude slao tekst. Dok se ova strana ne bude uradila profesionalno, kao blog strana, svaki novi tekst će biti prvi, a prethodni će se pomeriti na dole. Ako se slučajno nasmejete na neke delove mojih tekstova, videćete, kada zađete u dubinu, da je to crni humor. Sarkazma i ironije će biti na pretek. Počeću namerno blago, a zatim sve jače i jače - glasnije i glasnije.

Kako postaviti tekst na ovaj sajt?
Pošaljite tekst na email: srdjan@srbi.rs (bez pogrdnih reči) i ukoliko je bitan za glavni cilj, biće postavljen na sajt. Uz tekst (dužine maksimalno stranu i po A4 formata sa fontom 12) pošaljite vaše ime i prezime, adresu stanovanja, telefon i email. Uz svačiji tekst će stajati njegovo ime i prezime. Svi ostali podaci se neće stavljati na sajt nego ostaju u bazi kao kontakt podaci, za....
Znači nema tajnosti i nema vulgarnosti. Možete takođe pisati i komentare na već objavljene tekstove dužine do pola strane A4 formata. Ako niste spremni ni za komentar a ni za sopstveni tekst, pošaljite nam na isti, gore pomenuti email makar linkove sa zanimljivim tekstovima ili emisijama.

Ciljevi
Jedan cilj je okupiti prave rodoljube, uspešne porodične ljude koji bi mogli pomoći ovom narodu. Dovesti ih na vlast i krenuti u stvaranje sutrašnjice koja bi privukla sve Srbe da se vrate u svoju zemlju i u njoj žive srećno i zadovoljno. Zvuči k'o bajka, znam, ali moramo ići u tom smeru inače odosmo u sunovrat. Samo da znate da smo dobili debelo ubrzanje na dole. Drugi je da se opismenimo i kulturno uzdignemo. Možda je ovo još veća bajka.

Želja autora sajta
Želja mi je da se ostvare navedeni ciljevi, ali pre toga svrgnuti sa političke scene, dobro čitate - sa političke scene, a ne sa vlasti, sve koji su na današnji dan i pozicija i opozicija.

Javljajte se sa svakakvim razmišljanjima, pa makar i poslali pismo sa vašim podacima u kome samo kažete podržavamo ovu ideju, biće dosta za početak. Link ove strane pošaljite svakom za kog mislite da slično misli. Hajdemo da se omasovimo i stvorimo dovoljnu kritičnu masu da možemo da spasemo ovu zemlju i ovaj napaćeni narod.

naslov: Protesti - DO KRAJA! II - APEL OPOZICIJI

(autor: Srđan Đorđević)

12.7.2020.

Gospodo (Tadić, Đilas, Jeremić, Obradović, Trifunović, Nogo i ostali iz opozicije) hitno se sklonite od ove dece i građana koji protestujuju, jer im samo smetate i narušavate ono što žele da iskažu. Samom svojom pojavom vi skrećete pažnju narodu sa glavne stvari, a to je da iznese sve što ne valja, a toga je puno.
Kako ne vidite da Vučić kroz medije non stop - evo koliko godina unazad - isključivo svoju vlast zasniva na vašim prethodnim greškama, kojih je očigledno bilo i to dosta i da ste mu vi najveći motor kad god mu zaškripi. Pustite ovaj narod da iskaže svoje nezadovoljstvo za sve što se dešava u Srbiji, a mnogo toga je ružnog i neprihvatljivog i da vlast nema argumente da kaže: "evo ovih koji su uradili to i to..." i da time non-stop sebe brani (pazite to im je glavni i često puta jedini argument) pred narodom, koji je video da ste to uradili, pa odmah kaže: "stvarno evo ih opet", iako je to bilo manje zlo, nego što se sada narodu nanosi.
U stvari vidite vi to, ali vlast je vlast. E, pa time dobijate kod nas slobodnih građana, koji malo razmišljamo, još negativnije ocene, kako vreme prolazi.
Pustite da se izrodi nešto novo, bolje, kao što se svojevremeno očekivalo od 5. oktobra, ali na žalost nije se desilo.

naslov: Protesti - DO KRAJA!

(autor: Srđan Đorđević)

11.7.2020.

Deco moja draga,
Obraćam vam se sa deco, iako naprotestima ima i odraslih, ali vi ste ti koji treba da budu nosioci promena ka boljem.

Hitno morate da napravite listu zahteva zbog kojih protestujete i da na žalost obrazujete neko telo, koje će da bude nosilac svih zbivanja. E, baš to telo treba da bude najpažljivije izabrano, da se iz njega ne izrode Čede i slični koji su se iz ranijih protesta bili izrodili. Takođe, morate da se decidno ogradite od svih političara koji se sada vama priklanjaju (Jeremić, Đilas, Sergej, Nogo i ostali), jer nama (državi) je potrebno skroz novo, pošteno, oštro i odlučno rukovodstvo i samo tako ćete moći da skinete sadašnje i ovaj mrak koji je nad Srbijom.

Što se zahteva tiče, po meni je to lista bez kraja, ali i to na žalost mora biti konačno, pa neka to bude otprilike ovako:

- što se tiče korone, potrebno je da se tačno navede ko je kriv što je stručni epidemiološki štab, posle onog vanrednog stanja, napravio ceo projekat i plan korišćenja autobusa, kretanja, okupljanja i sl. da bi se samo jednim migom od strane jednog čoveka sve to bacilo u vodu. Takođe, ko je kriv što se mesec dana niko nije obazirao na porast zaraženih, ko je kriv što su se sproveli izbori na kom su učestvovali naši najugroženiji stanovnici (penzioneri), ko je kriv što se i pored zabrane okupljanja za više od 5 (10) osoba u zatvorenom, organizuju i dalje ispiti i prijemni ispiti po fakultetima i ne samo da se odredi ko je kriv za sve ovo, nego i da odgovara, ali žestoko - taj neko je ugrozio naciju. Takođe, treba proširiti ili modifikovati stručni epidemiološki tim, da ne bude politički.

- da se uradi totalna reforma školstva, zdravstva, sudstva, vojske, policije i svih javnih preduzeća, tako što će se izabrati stvarno stručni ljudi koji će se ako treba, godinu i više dana baviti samo ovime, da bi se donelo pravo rešenje za prosperitet ove naše napaćene zemlje. Najbitnija stvar je da se odrede kazne i uđu u zakon, za političare koji lažu, jer njihova laž nije kao kad se deca lažu oko sitnica, njihova laž je nemerljiva i zato treba skupo da ih košta. Da se politika izbaci iz svih javnih i od zemlje vitalnih institucija. Kada na ovo mislim to je da direktori JP ne budu članovi SNS-a, nego stručnjaci (to bi se postiglo obrazovanjem komisija koje bi sačinjavali ljudi koji nisu političari i ako baš moraju i oni, onda da to budu od svih starnaka (i tu može da se donese pravilnik na osnovu jačina stranaka i sl). Da se ne juri običan narod pod pretnjom otkaza (prećutnom ali veoma jasnom) da skuplja sigurne glasove.
Taksativno i grubo:
- zdravstvo da bude dostupno svim kategorijama društva i da se krivično gone oni koji upućuju na privatne ordinacije ili manipulišu na osnovu dijagnoza kojima plaše narod, da se propišu cene u privatnim ordinacijama za sve vrste usluga, a ne da pregled kod reumatologa u Bel Medic košta 10.000 dinara a u drugoj ordinaciji 4.000. Da se cenovnici javno izbace na sajtove ili da postoji jedan sajt sa svim uslugama i cenama po klinikama, koje bi vodila specijalna služba...
- školstvo da se napravi tako da konačno ovi što ne uče ne mogu da dođu do završenih godina, da se uvede veća disciplina, manji uticaj roditelja, bolji nadzor nad svim školskim strukturama, da se proverava znanje (nasumice) svršenih studenata i srednjoškolaca po svim (pogotovo privatnim) školama, na osnovu kojeg bi se i gubile licence...
- sudstvo, policija i vojska da se depolitizuju pod hitno!
- javna preduzeća ili da se daju u ruke pravih ljudi i da postanu pozitivno poslovna ili da se napravi kompletan plan i elaborat šta sa njima...

Treba nekako izdržati u svemu i skinuti sve aktuelne političke faktore iz javnosti, bilo da su vlast ili oppozicija. To treba neko da smisli, kako to izvesti?

Molim vas da se ogradite od huligana, dok ne dostignete ogroman, nezanemarljiv, da uplaši, broj učsnika na protestima i molim vas još više, nosite maske i čuvajte se ove nove pošasti.

Ovaj tekst može da bude pisan i da popuni jednu knjigu, ali nije to cilj...
Rezimiran cilj je znači da ne stajete sa protestom ni jednog sekunda, da probate da se sačuvate od korone dok protestujete, da se sačuvate od zlih ljudi koji žele da nađu korist od vaših okupljanja, da istrajete, da se umnožite...
DO KRAJA!

www.srbi.rs

naslov: Gospodin Novak Đoković ili Nole, kako vam je drago - OTVORENO PISMO

(autor: Srđan Đorđević)

4.7.2020.

Poštovani gospodine Novače, ili dragi Nole (trenutno, zbog sadržaja pisma, može i jedno i drugo)

Odmah na početku da kažem da ste Vi institucija i toga morate biti svesni, skroz.
Dragi Nole, prvo, kao vatreni navijač, da Ti poželim svu sreću u nastavku sportske karijere i da ostvariš bar četiri stvari do odlaska u sportsku penziju (kao igrač): 1.da osvojiš najviše Gren Slemova u istoriji, 2. da budeš najduže na prvom mestu na ATP listi u istoriji, 3. da osvojiš zlatnu medalju na Olimpijskim igrama (ako je korona pametna ili makar poštena, biće na tvojoj strani da ti omogući odmah 2021 u Tokiju) i 4. da zadržiš i povećaš sve dosadašnje rekorde.
Poštovani Novače, kao jedan 55-togodišnjak, s jedne strane ne bih voleo uopšte ovo da pišem i da Vas molim za pomoć, a sa druge strane ja ne vidim, od ovoga što ću pisati, ama baš nikakvo drugačije rešenje.
U pitanju je naša Srbija. Ova naša neizmerno lepa zemlja koju ojadiše svi redom i spolja i iznutra. To svako normalan vidi, ali smo nemoćni (bar se ja tako osećam). Ona (Srbija) bi mogla da bude raj na zemlji, ja sam siguran, ali ove vladajuće garniture (jedni te isti su nam nad glavama već pola života) to ne zanima. Sve danas samo zanima novac i što je najgore ne bira se način da se do njega dođe.
Vi ste, ne samo kroz tenis pokazali sebe i svoju ličnost, nego i kroz gomilu iskaza, intervjua i objava i moram da kažem da ste, za moje poimanje zdravog, normalnog i poštenog, sasvim sasvim na mestu. Pametni, pošteni, istrajni, dobrodušni, oštri...
Molio bih Vas, u ime budućeg naraštaja, da razmislite o tome da posle završetka sportske karijere, probate da izgradite drugu karijeru i povedete ovu našu Srbiju ka sopstvenom vrhuncu. Znam da je ovo potpuno nezahvalno što Vas molim, jer posle kraja sportske karijere, možete da radite neke mnogo mirnije stvari i da čuvate svoju porodicu i provodite sa njima svo vreme ovog sveta, ali stvarno ja ne vidim drugu osobu, koja bi mogla to da uradi i što je najvažnije koja bi trebala to da uradi. Oprostite mi, na ovakvim predlozima, koji sigurno nisu lično Vaš interes, ali je to, sigurno, interes miliona, pogotovo onih miliona koji su trenutno zatrovani i začarani da ne vide ništa oko sebe. Svestan sam ja da je to teško, i sam sam mnogo razmišljao i lično da krenem u neku borbu, ali bih ja kao anonimus bio kopija (i to loša) Don Kihota. Mislim da bi Vi veoma brzo i veoma lako imali iza sebe masu koja je ne dovoljna, nego mnogo više od toga, da dođete do cilja. Takođe verujem da ste okruženi ljudima sličnim vama, jer ne može da se čovek druži sa suštim suprotnostima.
Ovo, kako je sad, napravljeno je da traje decenijama i duša me boli zbog toga. Oni pre ovih se bore da ih zamene, pa će onda ovi da se bore protiv onih pre njih da ponovo stupe na scenu i kao što ste sigurno i Vi svesni, borba je samo između ovih i onih, a ni jedni ne valjaju. A mi, treba da biramo - užas, ili da ne biramo - užas.
Moram da prekinem sa pričanjem, jer gorčina me izjeda.
Nikada Vam neću zameriti ako to nikada ne pokušate i potpuno ću Vas razumeti.
Ja samo naglas razmišljam...

Izvinite na predlogu i razmislite makar o njemu!

naslov: Korona - Izbori - Korona

(autor: Srđan Đorđević)

1.7.2020.

Stanje povodom korone pre izbora: na stotine zaraženih dnevno i obraćanje Vučića: "Penzioneri, ko boga vas molim ne izlazite".
Stanje povodom korone za vreme izbora: na stotine zaraženih dnevno i obraćanje Vučića: "(blank) ", ali samo da izađu i glasaju.
Stanje povodom korone posle izbora: na stotine zaraženih dnevno i obraćanje Vučića: "sve je na sopstvenu odgovornost", jer, glasali ste.

naslov: Izbori

(autor: Srđan Đorđević)

15.6.2020.

Ima argumenata i za bojkot i za masovno izlaženje i glasanje za nesadašanju vlast. Međutim, nema argumenata da u opoziciji budu već viđeni ljudi i za njihovu neslogu i nejedinstven stav oko masovnog izlaženja/bojkota. To nejedinstvo najviše pogoduje sadašnjoj vlasti. Sergej jeste nov, ali svojim ponašanjem i načinom na koji vodi kampanju, privućiće možda mlađi deo biračkog tela, a ja ću još jednom reći svoje mišljenje: ko pridobije penzionere, taj je dobio izbore. Zato krenite u kampanju odmah nakon ovih izbora i ciljajte da privučete i roditelje i decu sadašnjeg radnog tela i uklještite ga, da nema kud. Tako ćete doći na vlast! Ali, ne lažite u kampanji i ne obećavajte nemoguće.

Niko bre da se nađe pametan i da kaže da nije bitno kolika je prosečna plata, koliko je bitna kupovna moć prosečne plate. Možda Vučić i uspe da izgura 900 € 2026. (u Karnegi holu - citat iz serije SIS), ali ako ja za tih 900 € platim komunalije 600 € i treba mi za hranu 600 €, ništa postigao time nije.

naslov: Korona

(autor: Srđan Đorđević)

18. i 22. 3. 29.3. 2020.

Mislio sam da neću ništa o ovome, ali moram. Predsedniče, ako voliš ovaj narod kao što ponavljaš u zadnje vreme, što si dozvolio našem narodu da uđe, u onolikom broju, bez smeštanja u karantin (iznajmi im najveće hotele) i dozvoliš mu da sjebe sav ostali narod koji voliš. Zajebi me nestašnih u ovim trenucima. Odoh juče po brašno (hleb ne smem da uzimam zbog zaraze) u Tempo i šipak.
Jadni Italijani, sosećam duboko sa njima i samo se nadam da nećemo kao oni.

Narode drži se! Pamet u glavu, ne paniči i čuvaj sebe i svoje bližnje.

Baš me zanima ko je stvorio sliku ovom narodu da je ovo besopasno? - Ne znaš?
Vidi - https://www.youtube.com/watch?v=w5wGaF5n5aQ

Evo i sada (22.3. u 10.45) Lončar priča političku kampanju a ne ono šta treba.

Opet ja razmišljam: Virus nije mogao iz čista mira da se pojavi u Srbiji nego je donesen, a veliki broj je zbog velikog broja donosioca, a to su naši koji su se vraćali. Tu je trebalo od prvog dana rigorozno...
Isto (slično) se dešava i sada oko širenja u parkovima i na šetalištima - šta je to nego više od 5 u grupi. Ako su zabranjeni parkovi, što se ljudi preko megafona mole... Zna se šta se radi kada neko ne poštuje zakon. Ali kod nas je stolećima sve parcijalno. Ovde stisneš, a ovde p... Takvi smo kakvi smo, ali nismo dobri.
Takođe mi je muka od rečenica: "Država je preuzela sve..." - opet politika...

naslov: Mešano meso - korona virus i prognoza

(autor: Srđan Đorđević)

2.3.2020.

Ne smete da kažete da u Srbiji nema zaraženh sa koroona virusom, samo zato što nema registrovanih zaraženih. A nema registrovanih samo od 40-ak pregledanih. Ako tako dajete saopštenja i obavljate posao, onda vam preporučujem da na dalje ne pregledate nikog, pa nećete nikada imati registrovane zaražene, a time nikada ni zaražene (po vašoj metodologiji).

Predlažem da se vremenska prognoza, pored dva do tri puta u toku sata, ponavljanja kolika je temperatura po gradovima, gde ima vetra, gde ima padavina i sl. proširi sa informacijama o srednjim vrednostima, standarnim devijacijama i ostalim statističkim parametrima, kao i upoređenjem sa prethodnom godinom na taj dan, prethodnom decenijom na te dane i sl. pa da onaj koji sluša radio i tv bar dva sata dnevno, u toku svog života provede slušajući vremensku prognozu oko 1,25 godina.

naslov: Novinarstvo - ogavna grana

(autor: Srđan Đorđević)

24.1.2020.

Eto, već više od 24h je udarna vest hapšenje one budale što je kidnapovao dete. Toliku pažnju u medijima on nikako ne zavređuje. Više lepih vesti koje bi se vrtele non-stop bi malo preusmerile ove buduće generacije, da napokon doznaju šta su prave vrednosti. Ali ne, novinari se takmiče ko će prvi da saopšti što ružnije, što gore, što ljigavije i sa što više detalja, ne bi li imali prokleti broj pregleda...

naslov: Svet je jedna velika p..ka

(autor: Srđan Đorđević)

24.12.2019.

Da je trebalo vojno pobediti nekog, poletelo bi na hiljade aviona, a da se ugasi požar u Australiji...

naslov: Stvaranje uslova za život na selu - LAŽ

(autor: Srđan Đorđević)

26.10.2019.

Ne stvarate vi (Krkobabiću i ekipo) uslove za život na selu, već omogućavate biznismenima povoljne uslove da održavaju zemlju po selima. Ne vidim da ste sklonili divlje deponije po selima (sprema da pokažem bar dve velike), da ste otvorili bilo koju već zatvorenu školu u nekom selu, da se u neko selo vratilo više od 3 domaćinstava koji su napustili selo, da se negde vratio dom kulture, da se otvaraju radnje zbog većih potreba.... Muka mi je od svega. Ne farbajte ovaj narod više.

naslov: Kofer je skoro pun

(autor: Srđan Đorđević)

26.10.2019.

Ako je g. Đilas, za vreme svog mandata u gradu Beogradu, bespravno, stekao određenu nezakonitu dobit, što ga ne hapsite? Ako ima rupa u zakonu, pa mu ne možete ništa, što ne menjate zakon? Ako je sve to politička farsa, treba vas pohapsiti. Ali, znate se vi svi međusobno veoma dobro i radite već decenijama po principu: Ne diram te stvarno, nećeš da me diraš stvarno. Krao si, ali ću i ja, pa ćeš opet ti... Deal?

naslov: Kratka politička priča

(autor: Srđan Đorđević)

10.3.2019.

Po uzoru na kratku SF priču koja glasi: "Bio jednom poslednji čovek na Zemlji. Neko mu zakuca na vrata...",
a povodom vrlo kratkog pojavljivanja jednog čoveka u javnoj politici, moja priča glasi: Ko je Saša Janković i koju ulogu ima ili je imao?

naslov: "Javni rečnik"

(autor: Srđan Đorđević)

10.3.2019.

Definicija1: "Rijaliti masa" - masa ljudi koja gleda rijalitije i guta sve loše i oduševljava se nakaradnim stvarima (veliki procenat ukupnog stanovništva).
Definicija 2: "Javni rečnik" - rečnik kojim se služe pojedine javne ličnosti u cilju pridobijanja "rijaliti mase", koji ne bi trebalo da koriste javne ličnosti.
Aksioma: "Rijaliti masa" se oduševljava kada je "javni rečnik" nešto bombasto, pa makar bilo vulgarno, neprikladno i iole vaspitanom čoveku ružno.
Da g. Vučić ne reče: "Sikter..." ne bi mi ovo palo na pamet.
Kada je g. Sergej Trifunović počeo da se izražava, kako se izražava u zadnje vreme, pomislih "bljak". Ali posle "sikter" počinjem drugačije da razmišljam: To je rečnik za "Rijaliti masu" i ona se time oduševljava. Znači, nije ni Sergej baš zastranio tek onako, nego verovatno krenuo da osvaja "rijaliti masu". "Rijaliti masa" pa još i penzioneri (koje sam već apsolvirao) i eto vlasti.
P 'ajde i ja da probam: "Nosite se svi vi u tri lepe... i vi "rijaliti maso" i vi koji koristite "javni rečnik", meni nije cilj da vas pridobijem jer ste glupa govnava masa (ili govnovalji, kako reče jednom Bora Čorba), a meni takvi ne trebaju. E zato g. Sergej možda i ima neke šanse, a ja nikakve.

naslov: Šta znači strah (penzionerski)

(autor: Srđan Đorđević)

16.2.2019.

E moji dragi penzineri. Usadili su vam kroz godine unazad, strah da ćete ostati bez penzije i da ste u dobu u kom ste bespomoćni i zato ste uplašeni za svoju egzistenciju. Taj, vama usađeni, strah je za pokvarene političare idealan za manipulaciju. Izneću vam samo dve činjenice, pa vi vidite da li se više isplati biti uplašen ili naći pravog čoveka koji će da zastupa vaše interese.

U svom radnom veku ste (govoriću sve za prosečne zaposlene) 45 godina po 12 meseci izdvajali po 20.000 za penziju. To vam je 10.800.000 i neka vam je penzija 60% od plate, to vam je dovoljno za 37,5 penzionerskog godina života. Ko od vas to dočeka? Gde je razlika od ovih koji nisu to dočekali? Da li stvarno mislite da treba da se osećate ugroženo ili vas kradu?
Druga stvar, kod nas zemljom vlada neko ko otprilike osvoji broj glasova koji čine između 25% i 30% ukupnog broja ljudi u Srbiji koji smeju da glasaju. Vas, koji svi smete da glasate, ima oko 25%. To znači da, malte ne, samo vi sami možete da izaberete vlast po volji. Još ako se udružite na primer sa izabranim, neiskvarenim, studentima (budućim intelektualcima), bake deke i unuci mogu da vladaju od sada pa na dalje. Ovde treba biti obazriv, jer su se iz studentskih revolucija izrodili političari koji su iskoristili priliku i ugrabili sve što su mogli, a vas su koristili kao veliku glasačku mašinu. Takođe i među vama, vašeg vođu treba pažljivo izabrati, a ne onog koji će sebi obezbediti lagodan život, a vama mrvice.

Ali ne, vi ste se opredelili za one koji vam kažu - crkavicu ćemo vam obezbediti, a svake godine ćete možda dobiti i po koju mrvicu preko toga.
Međutim, razumem ja vas, strah je strah. Nemoć je nemoć.

TRGNITE SE, MAJKU MU! TREBA DA ŽIVITE U TOJ PENZIJI KAO CAREVI! ODRADILI STE POŠTENO SVOJIH 45 GODINA! NEMOJTE BITI MLAKONJE! MENJAJTE RUKOVODIOCE, SISTEM, SVE!

naslov: Vesti 24h

(autor: Srđan Đorđević)

8.9.2018.

Vučić je... Kosovo će... Vreme u 6 je... Vreme u 6.30 je... Vučić će... O Kosovu je... Vreme u 7.00 je..., a biće... Međutim, danas će Vučić za Kosovo... Vreme sutra će... Sima je danas uradio dobro delo.... (urednik: kakav Sima - vraćaj na vreme). Bomba, koja je... Zet ubio taštu... (urednik: čim ovo prođe, vrati na Vučića)... Vreme je trenutno... Vučić će za dva dana... Vreme tokom nedelje će.... Vučić će ove godine... Kosovo će vekovima....
U nedostaku informacija i manjkavosti rečnika, NARAVNO, OPUŠTENO...

naslov: Zakoni-primena-zakoni-primena-zakoni...

(autor: Srđan Đorđević)

29.6.2018.

Zakon protiv laži - ako neko laže i to javno, kazni ga da zapamti (ne morašpš jezik da mu sečeš ali ga "ojadi"), a nemoj propagandom sa drugim lažima da se obračunavaš. Nego toga nema, jer nikome u politici ovo ne odgovara.
Zakon za nasilničku vožnju (preticanje po punoj, mobilni u toku, prolaz kroz crveno...) - ako neko (a zna se ko to radi) ovako vozi takođe ga "ojadi", a nemoj ga puštati jer je neko od nekog.
Zakon za nerede na sportskim manifestacijama - ovde je sve jasno ko dan, ko kome drži leđa.
Zakon za bilo šta, što bi smetalo u bilo kom smislu, bilo kojoj političkoj stranci, ne sme se doneti i primeniti, jer su svi sa toliko putera, da se ne zna ko bi ostao u politici.
Eto to je suština.

P.S. Usput: Kako ih nije sramota, da svi ko papagaji govore kako se vraćamo sa Mundijala uzdignuta čela. Onaj poraz od Švajcarske (85 minuta čuvanj arezultata) i 80 minuta načina igranja protiv Brazila, da li je to za uzdignuto čelo ili za nojevu glavu?

naslov: Zemlja ljiga

(autor: Srđan Đorđević)

10.6.2018.

Ljiga je osoba bez obraza, podla, koristoljubiva, poltron, koristi lov u mutnom, nesposobna kao jedinka i sl. Celu stranu epiteta bih mogao da im dodelim. E, sada kako se oni množe? Ako iole imaju predispozicija (genetski su ljige ili gledaju ljige u kući) to se dešava očas posla. Kada male ljige prvi put vide da će ih ljiga nastavnici pustiti u sledeći razred i bez učenja biće još veće ljige, a kada druge potencijalne ljige vide da je neko prošao razred neučeći, odmah će to prihvatiti. Kada ljiga nastavnik vidi da puštajući ljige ima manje problema, ostaće ljiga do kraja, a potencijalnim ljigama nastavnicima daće šlagvort da i oni postanu ljige. Kada su ljige videle da je učlanjenje u stranku njihov spas, jer sami ne umeju mnogo toga, odmah su i to prihvatili. Kada su potencijalne ljige videle da ljiga policajac ne kažnjava ljigu šofera, odmah su postali ljige šoferi. Kada su videli da ljiga policajac koji nije kaznio ljigu vozača, nema problema i strah da će ga neko "iz vrha" kazniti zbog toga, odmah su postali ljiga policajci. Kada je ljiga sudija zažmureo na kriminal i tako mirno spavao (bez intervencija "iz vrha"), odmah je potencijalni ljiga rekao i ja ću tako. Kada je ljig alekar rekao ne može nešto i posle dobio pare da to može, dao je primer potencijalnom ljigi da i on to uradi. Kada su videli da je dovoljno što ljige povlađuju šefu i samo klimaju glavom i bolje prolaze od bundžija koji nešto znaju, odmah su postali ljige. Tako se ljige množe i tako stvaraju zemlju ljiga, u kojoj i ja na žalost živim. Problem je u potencijalnim ljigama - njih je mnogo i nema i m kraja.

naslov: Za dve stvari bravo!

(autor: Srđan Đorđević)

24.3.2018.

Za ponuđen novac budućim majkama i za kupljeno oružje u zadnje vreme, svaka čast! Treba toga još, bar duplo.
Samo još da se okruži praviim ljudima i smeni šalabajzere, što bi dovelo do poboljšanja STILA života, vaspitanja i morala u zemlji, ali to je najteže - to su glasovi.

naslov: Gradski izbori - na brzaka

(autor: Srđan Đorđević)

7.3.2018.

Za mene sasvim očekivani rezultati. Nikada ovakvi kandidati ne mogu oponirati Vučiću u narednih.... Svaki od njih je razmišljao samo o sebi i da se on domogne vlasti, a ne da eventualno menja sistem koji nije dobar, a nije ni bio dobar ni pre ovih. I sada će da se okrenu kao da ništa nije bilo i nastave da drpaju gde su i drpali, ali manje nego ovi što će biti trenutno na vlasti i to im je jedino žao.
Lično mene, kao slobodnog građanina koji ima pravo glasa na tajnim izborima (na stolovima za glasanje stoje paravani, a nije mi jasno zašto), pogađa to što mi kucaju na vrata pre izbora, da me pitaju da li ću da glasam za njih. E, to ukinite (obraćam se i poziciji i opoziciji) pa ću da razmišljam o svojim daljim postupcima. Ovako....

naslov: Moja reakcija na jednu, po meni, notornu glupost

(autor: Srđan Đorđević)

3.2.2018.

Ministre Šarčeviću, gde će đaci koji se drogiraju, kada ih izbacite iz škole (tako javlja RTS)? Da li je izbacivanje dece iz škole rešenje? Zar nije to još gore? Umesto da uvedete kompletan nadzor takve dece i njihovih roditelja, vi ih terate na ulicu. Šta će od njih tek onda nastati? Zar niste svesni da znatiželja sjajne i inteligentne dece, koji su pride i odlični đaci, takođe može u ovom našem nakaradnom društvu da "nagovori" takvu decu da probaju... I njih napolje, je l' da?

naslov: Akademci

(autor: Srđan Đorđević)

5.1.2018.

Ponavljam se, ali moram. Sistem je tako napravljen da se političari trude da dođu na vlast, da se na njoj zamajavanjem naroda što duže zadrže zarad svoje (isključivo i samo svoje) koristi, a posle neka bude i potop, nije važno. Ali, čemu služi SANU? Ja od njih očekujem da reaguju oštro na sve što vodi u bilo kom pogrešnom smeru, a oni - Sramota Akademika Na Usluzi narodu. Smem, sa punim pravom, ovo da kažem, jer imam dovoljno godina a i dosta sam obrazovan.

naslov: Rasprava o Kosovu (sve ređe i Metohiji)

(autor: Srđan Đorđević)

19.12.2017.

Slušam izvode jučerašnje rasprave "odabranih" i svi do jednog pominju bogatstva i izražavaju štetu u milijardama evra u slučaju gubitka izgubljenog, a niko ne pomenu duhovna bogatstva i narod. Zar su pare najvažnije?

naslov: Istorija je štura nauka (neka mi ne zamere istoričari)

(autor: Srđan Đorđević)

30.11.2017.

Sa sigurnošću mogu da kažem da će se jednog dana pri učenju istorije pominjati Tomislav Nikolić samo kao predsednik koji je ostavio jednu crkvu iza sebe i ništa više, a Aleksandar Vučić samo kao predsednik koji je iza sebe ostavio Beograd na vodi i ništa više. Iskreno se nadam da se ostali makar neće pominjati. Mi, njihovi savremenici znamo i ko su i kakvi su. Ne samo oni, nego svi unazad. E, baš zato više nisam ni malo oduševljen kada istorija kaže da je iza kralja Dragutina (odnosno njegove supruge Katarine) ostao manastir Tronoša, iza kralja Vladislava manastir Mileševa i td. Jer, ko zna sada kakvi su oni bili tada. Ako su kao ovi sada, neka im je na dušu tada.

naslov: Presude u Hagu i budućnost

(autor: Srđan Đorđević)

24.11.2017.

On kaže (pa samim tim za njim i drugi) da treba da gledamo samo u budućnost. E, nije baš tako. Svi mi (normalni) znamo da je rat sam po sebi zločin i da u njemu učestvuju najmanje dve strane, te su s toga obe strane zločinci. Pitam se ko će ratovati u budućnosti i braniti zemlju, ako je svedok vremena u kom se ratovalo i u kom su se likovale vojskovođe (koje su branile zemlju), da bi ih na kraju država napustila i prepustila na milost i nemilost drugima. Ta ista država nama priča kako je sve nepravda. Mi to znamo. Pričajte i suprostavljajte se (ako smete i želite) onima koji ne znaju, odnosno znaju i oni ali to zanemaruju.

naslov: Sramota i miševi

(autor: Srđan Đorđević)

27.10.2017.

To što pišem sve ređe je znak da polako gubim (na žalost i to izgleda samo moju) nadu i d aje gorčina u meni sve veća.

Lepo reče predsednik Vučić (u nekom kontekstu, nebitnom, osim da mi da povod da ovo napišem) da treba da nas je sramota.

I jeste me sramota.

• Sramota me je što ima dosta penzionera koji imaju penziju da i sa 10% povećanja ne mogu od njega da kupe unuku kilo mesa. Ne znam od čega me je više sramota, da li da je izjava da su penzionerima nikada veće penzije možda lažna, ili me je više sramota ako je ova izjava istinita, što su im ovakve bedne penzije najveće ikada.
• Sramota me je što direktor JP koje je ogroman gubitaš prima platu za jedan mesec kao neki penzioner penziju za 10 godina. Ej, 10 GODINA, pa je l' to normalno. Nije mu to privatna svojina, nego ista država (kasa). Ako njemu dodamo 5 članova upravnog odbora i još kog zamenika i pomoćnika (a oni moraju da postoje, jer su poltronska glasačka mašina) mesečna plata funkcionera u jednom gubitaškom preduzeću obezbedila bi mesečnu egzistenciju za stotinak najugroženijih penzionera. Ali, tu je PUPS da brine o ovome (užas!).
• Sramota me je što živim u dobu kada mora da postoji politička volja, da bi se nešto po zakonu sprovelo. Kome nije jasno, neka samo pomisli na ubistva Đinđića, Ćuruvije, gardista, izručenje predsednika države tuđincima, policiju koja ne može da dođe do podatka ko je bagerima rušio delove grada, što se ne ruši svima po zakonu, što ljude koji su nam trebali u ratu ne štitimo u miru...
• Sramota me je što mi ovakvi političari vode zemlju. Što Papauanci misle da nešto vrede...Ovo me i nervira. Nema školu, nema moral, ali je poltron i ulizica i ovi s vrha mu daju vlast, da bi dobili glasove – pa šta ćeš gore od ovoga.
• Sramota me je što imam ovakav podvodljiv, potkupljiv i nepismen narod.
• Sramota me je što se broj poštenih smanjuje.
• Sramota me je što nam ministar ino poslova peva po kafanama, a ne zna da bekne na stranom jeziku.
• Sramota me je što nam je Pink među najgledanijim televizijama.
• Sramota me je što se političari bore za vlast radi brzog bogaćenja a ne radi uređenja zemlje.
• Sramota me je što prodadosmo sve što je naše i vredi.
• Sramota me je što moramo da podmićujemo kada je život naših najbližih ugrožen (zdravstvo).
• Sramota me je što nemam 10.000 istomišljenika (može i sličnomišljenika) koji bi se udružili u nešto novo i poveli ovu zemlju u bolje vode. Treba hitno neko da donese zakon kojim bi političare mnogo strožije kažnjavao za nedela od ostalih jer imaju mnogo veću odgovornost.
• Sramota me je što hrlimo ka onima koji su nas bombardovali.
• Sramota me je što smo niko i ništa.
• Sramota me je što policiju skoro da ne dodiruju krađe automobila.
• Sramota me je što u nekada vrhunskom institutu za medicinu rada trune oprema za ispitivanje uslova rada, vredna stotinak hiljada evra, a veterinar u njoj radi kao arhivski radnik.
• Sramota me je kada na roditeljskom sastanku svi napadnu razrednog starešinu za loše ocene i vladanje svoje dece.
• Sramota me je od izuzetno nekvalitetnog ministarskog kadra.
• Sramota me je od Akademije nauka kojoj su glavna briga gojaznost nacije i odlazak mozgova i to samo u izjavama, a ne i u rešavanju ovih problema.
• Sramota me je što su u opoziciji Tadić, Jovanović, Šutanovac, Živković, Radulović, ...(cela opozicija).
• Sramota me je što najbliži prijatelji dižu ruke od svega kao da nemaju decu kojoj ostaje sve gora i gora zemlja.
• Sramota me je zato što ni ja ništa konkretnije ne preduzimam – e za ovo me je najveća sramota.

Miševi, izlazite iz svojih rupa i javljajte se!

naslov: Proglas penzionerima

(autor: Srđan Đorđević)

11.7.2017.

Hteo bih i ja lično da se zahvalim penzionerima što su se odrekli dela svojih penzija, zarad naše bolje budućnosti. Takođe, želim i da ih zamolim, da sada ponove svoj postupak, s obzirom da su se desile promene, pa da se odreknu još jednog dela, da bi i moja deca - njihovii unuci, živeli još bolje.

Hvala im i neka nam žive još sto godina.

naslov: Zar stvarno misliš(te) da ćeš(te) doveka da nas lažeš(te)

(autor: Srđan Đorđević)

27.4.2017.

Neki put hoću stvarno iz kože da izađem.
Aleksandre (akcenat na prvo e) ko je rekao da ja ne poštujem glas nekog ko je sa sela ili nekog ko ima jeftiniju garderobu od mene (samo da znate takvih je sve više)? Kakva je to demagogija pa još i likovanje na takve izgovorene reči?

Ja ne poštujem glas nekog:

- ko je obmanut vašim lažima,
- ko je korumpiran jer ste mu vi to dozvolili,
- ko je glasao po naređenju i/ili iz straha (znam ih lično),
- kome ste dozvolili da vidi samo ono što vi hoćete,
- ko ne vidi da se cepamo po šavovima,
- ko je jadan pa misli da ste mirotvorci,

i nisam za takvu demokratiju.

Dokle ćeš(te) da likuješ(te) sa svojim govorom pred ulizicama. Nikada nećeš dobiti elitu uz sebe, a to je pravi vođa. Lako je nepismene obrlatiti. Država nam puca po svim šavovima - mrzi me da nabrajam sada sve nedostatke sudstva, zdravstva, školstva...- ostavljam za kada bude trebalo - jednog dana - ne može ovako doveka... Rođen sam sa velikom manom, da vidim ama baš sve oko mene šta je glupo, lažno i pokvareno, a toga je sve više, pa zato i hoću iz kože...
Šta se čudite izjavama oko velike Albanije, kada se Toma "druži" sa Turcima, a vi puštate predsednika Albanije da ide u Preševsku dolinu. A vi (i jedan i drugi) ne smete da prismrdite na "naše Kosovo". Koga ćete još zavesti lažima i na koji način, baš me zanima. Sada samo pratim umeće laganja i kako se to radi, da bi se "navukao" narod. Hitno neko neka smakne postojeće i formira skroz novo, inače odosmo u tandariju (ima i grublji izraz za ovo, ali...) zasigurno.

naslov: Saša Janković i novi pokret - nada

(autor: Srđan Đorđević)

14.4.2017.

Nadam se (iskreno) da će se Saša odreći svih političara koji su bili posredno ili neposredno na vlasti, od Miloševića na dalje (nešto se spominje Živković pa sam uznemiren). Nadam se da će se okupiti svi koji su toliko puta pominjani ovde u tekstovima. Da li se samo nadam...? Ako nije samo nada, neka to budu Nove snage Srbije i eto mene u tom pokretu. Dosta mi je svih dosadašnjih.

naslov: Slučaj Martinović

(autor: Srđan Đorđević)

13.4.2017.

Ko je gledao Upitnik pre dva dana, mogao je samo da se nervira što nije u studiju, da svašta kaže Martinoviću ili ga čak možda i klepi (ko ima slabe živce). Toliko bezobzirno, bezobrazno, prosto, cinično, glupavo i ne znam ni sam kakvo biće, skoro nisam video. Možda je namerno poslat u emisiju da izazove neki eksces, pa da se opet kaže kako opozicija primenjuje silu. Eeee moram da kažem po ko zna koji put: Samo zbog jadne i bedne opozicije ovakvi i mogu da budu na vlasti.

naslov: Studenti odbijte podršku bilo koga

(autor: Srđan Đorđević)

11.4.2017.

Počelo je. Kao pre 20-ak godina javljaju se dušebržnici da daju podršku studentima koji protestuju. Pajtiću, Jovanoviću i slični, ostavite decu na miru. Sigurno im samo odmažete u svom javnom podržavanju. A vi deco, samo napred - istrajte u svojim zahtevima. Skinite mrak i obezbedite sebi normalno i pravedno studiranje. Borite se za pravdu, a ne za političku moć. Odbijte svaku pomoć jer ste sami sebi dovoljni. Ne dozvolite da se u vašem protestu rode nove Čede.

naslov: SRBIJO NEKA TI JE SA SREĆOM!

(autor: Srđan Đorđević)

3.4.2017.

naslov: Procedure (gluposti)

(autor: Srđan Đorđević)

19.2.2017.

Ne pisah malo duže jer sam uzeo novi kompjuter, pa dok...

Kod moje majke u stanu su iz MTS-a zamenili neki ISDN uređaj za novi, Internet modem i izgubila se identifikacija poziva. Ona je postojala pre, a nikada nismo prijavili tu uslugu. Ostaviše ljudi broj telefona na koji da se javimo i da prijavimo da želimo identifikaciju (sada ne besplatno, ali nije o tome reč). Kad sam jednog dana okrenuo taj telefon, javila se ljubazna Marija i posle objašnjenja i provera, reče da ima mali problem, a to je da je njima procedura zahteva da im je potrebna saglasnost vlasnika broja (moje majke). Mehanički sam sa telefonom u ruci prišao mojoj majci i rekao joj da kaže naglas samo da je saglasna. Majka to izgovori, a Marija reče: U redu, hvala". Tu je došlo do prekida filma...

Gomilu vozila marke Opel-Zafira su u našoj zemlji prvi put registrovali kao vozilo sa 5 sedišta iako ima 7. Sada, posle toliko godina ima zabrana registrovanja dok vlasnik ne dobije potvrdu od uvoznika d amu auto ima 7 sedišta, a to košta od 4 do 15 hiljada, kako kome i kako gde. Neka mi neko kaže da ovo nije pljačka i da nije za pušku.

Ministarstvo prosvete produžilo raspust zbog gripa. Zatim odlučili d aprekine raspust u jeku epidemije, a na kraju su rekli da je dobro zbog turizma što su produžili raspust.

Ne znam da li sam rekao već jednom, ali i neka ponovim: Zemlja nam je kao bolesnik sa metastazama kancera na svim unutrašnjim organima, a on se "picne", stavi zlatan sat i ode u grad.

naslov: Da li smo stvarno ludi i glupi ili se samo pravimo, jer vidimo da prolazi

(autor: Srđan Đorđević)

26.11.2016.

Nisam kompetentan da donosim sud o tome šta se dešavalo prilkom operacije čukljeva preminuloj devojci, ali grozno zvuči kad se zna pri kojoj intervenciji je umrla (lice zdravstva). Još groznije zvuči da je postupak zastareo (lice sudstva), a još kada dama iz apelacionog suda kaže: "oštećenoj pacijentkinji" a devojka umrla, ne zna se šta je gore. Ma koliko to možda i bio formalni jezik, odvratan je.
Dobro, svaka čast za "Beograd na vodi". A fantomke ? A-ha. A Bdp, A-ha. A sve gore genracije u školama? A-ha. A školske bluze? A-ha. Sve jedna do druge uporedive stvari.
Pa onda menadžer grada izađe i kaže da će fasade morati da se sređuju, ali biće povoljno plaćanje (mrzi me da pišem detalje) a ne kaže ko je merodavan da donese odluku kada fasade moraju da se renoviraju? A-ha. Ali sada ćemo da iselimo ljude koje smo pustili da se usele u stari vrtić. A-ha.
Pa onda jedinstven kandidat na predsedničkim izborima od strane opozicije. Koje opozicije? Da li mislite da ću za predstavnika ovakve opozicije glasati?

Da nije užasno bilo bi strašno.

naslov: Nedoumica i 100 dana vlade

(autor: Srđan Đorđević)

21.11.2016.

Nakon izbora Trampa za predsednika SAD, reče naš ministar inostranih poslova: "Možda će nam pomoći da nam se vrati Kosovo" (možda ne od reči do reči, ali tako).
Od koga da nam vrati? Zar nije ono naše?

G. Vučiću svaka čast na konsolidaciji finansija, a fantomke?

naslov: Moraaaaam (fantomke opet)

(autor: Srđan Đorđević)

14.11.2016.

Isprepada naš premijer novinarku koja ga je intervjuisala u emisiji "Upitnik" pitanjima: "Šta njoj smetaju fantomke, pogotovo što su u pitanju nelegalni objekti" (možda nisam od slova do slova ali to je). Razumem ja nju - jadničak - uplašila se za svoj posao i ućutala, ali ako je tako kako kaže premijer, pa dajte narode još bagera i fantomki i neka u noćnim satima skrše još par stotina hiljada nelegalnih objekata i da završimo sa tim poglavljem. UŽAS. SRAMOTA. BESTIDNOST.

naslov: Od optimiste do pesimiste (žao mi naše dece)

(autor: Srđan Đorđević)

31.10.2016.

Krenuh da pišem na ovoj stranici sa neverovatnim optimizmom. Međutim, ipak nije moguće tek tako, legalno, pošteno (upitajte se onda kako?), naći poštene i kvalitetne. Oni neće u kolo. Niste ni svesni sa koliko sam poznatih osoba kontaktirao, koji bi nešto mogli, da hoće, ali neće. Svima je lakše (ali to i ja radim) samo da pišu i kritikuju. Ja ću verovatno još ovo napisati tako da ne preporučujem nikom da čita. Neću umeti da ga stilizujem jer je toliko gorčine u meni i bespomoći. Nešto krupno bi moralo da se dogodi pa da napišem još nešto.
Znači nema nam definitivno spasa.
Gledam ko se bori za vlast u Americi pa sve sebi kažem, pa ovo je kod nas zlato :). Kao tešim se. Međutim, ipak sve više uviđam da neko moćan (jedan ili više njih) vuče konce na ovom svetu - to je više nego sigurno. Da li su to Trilaterala, Bilderberg grupa, Masoni, Komitet 300 ili neko sasvim nepoznat ne znam, ali je sigurno tako. Odvoje sumu para (mogu koliko treba), izdvoje nokog (iskustva imaju napretek) ko će verovatno, zbog nečeg, da osvoji simpatije svog naroda ili ume da zavede dovoljan deo nepismenih (iskustvo govori da je dovoljno oko 27/8%) i osvoji vlast u narednih 4 do 8 a negde i više godina i daju mu da igra kako oni diriguju. Ako se malo otrgne, dobije po njušci na ovaj ili onaj način. Sve ovako funkcioniše i na nižim nivoima - predsednik vlade udara po njušci ministre, ministri resorne direktore, direktori šefove i na žalost sve je tako.
Sve je tamo gde su pare.
Ja stvarno ne znam drugo rešenje za izlazak iz svega ovog na lokalnom, državnom i svetskom nivou nego samo da se dogodi neka kataklizma, pa da se svet resetuje i krene iz početka, sa mnogo manje resursa, mnogo manje napretka i mnogo manje zahteva.
Evo šta nas sve zamajavaju, samo da ne mislimo o ovome na ovaj način:
- EU fondovi - pa da je to na dohvat ruke i da imamo eksperte koji obučavaju menadžere da dođu do njih, zašto svi ti eksperti ne urade studije za dobijanje fondova i ne uzmu svoj pripadajući deo za to. Nije tako kao što pričaju - lažu nas.
- Zabava za milione - fudbal, kod nas je jad i beda ali ako igrači obuku majcu sa nekim likom po naredbi to je dokaz da je to jako i jače od države. Zašto, zato što se tu sliva dosta para. Na stadion na bedu od utakmice dođe onoliko gledalaca koliko dođe na najbolji meč vaterpola.
- Prosveta - strašno na šta se izrodi ova grana. Destruktivni klinci imaju veću moć od prosvetnih radnika - pa neka im je.Ž
- Zdravstvo - jad i čemer
- Sudstvo - istražni organi - sakriveno oružje i istražni organi - Sava Mala - dovoljno je
- Reality i estrada - opet milioni se zabvaljaju pa se para sliva na tu stranu i eto ti nemoći, da se na Kolarcu pojave noviji i bolji klaviri
- Znate na šta me podseća naša zemlja, na nekog čoveka kog izjeda rak u svim organima, ali on obuče lepo odelo i stavi lanče i zlatan sat i ide da se pokaže negde nekom... a kraj se zna.
- Najdemokratskija na svetu vodi najviše ratova u cilju postavljanja demokratije. Sada što hiljade nevinih gine to je žrtva napretka Kakav je to ljigavi slinavi bezobzirni užas.
- Radi se gore nego kad je bilo robovlasničko društvo a sitna riba se zamajava grupnim izletima i sl. u formi "tim bildinga" a ne vidi suštinu svog propadanja.
- Zaštitnik građana kaže PIO ne obračunava dobro. PIO kaže mora tako jer poreska nije dobro izvela kalkulaciju i tu je kraj. Čemu onda zaštitnik građana. Zašto ga ja plaćam.
- Poverenik za... kaže d ane smeju da se traže matični brojevi i da ne moramo da damo, a onda u kuću dođe trećerazredni serviser SBB-a da vas digitalizuje i piše piše piše i odjednom kaže, dajte nmi vaš matični broj. Ako ne daš nećeš biti digitalizovan.
- Dosta čestitanja penzionerima koji nisu imali snage da povedu rat protiv države za otimanje para. Sa ovakvim tempom dobijanja povišica biće im vraćene pare kad budu bar 10-ak godina pod zemljom.
- Sve više maštam o zabranu i nekoj nedođiji sa dve tri kokoške, dve tri svinje i dosta semenja pa dok izdržim izdražim, samo da više ne gledam propadanje. Plače mi se za mojom decom, ali sve se nadam neće ovoliko zaglibiti u ovim razmišljanjima i nadam se da će se uklopiti da prođu bezbolno svaki napretak.
- Da li da spominjem Bajatovića - neću.
- Da li da spominjem Vulina (majko mila) ili Dačića (mili oče) - neću ni njih.
Nisu oni krivi što mogu da igraju kako drugi svira samo zarad privilegija ličnih i samo ličnih.
- Da li će nama ikada biti bolje - neće - samo posle katastrofe.
- Ako su ..donje što ne donesu zakon da svako ko je bio direktor nekog JP koje je poslovalo negativno nikada više ne može da bude direktor ni na položaju bilo koje javne ustanove.
- Ako su ...donje što ne donesu zakon da onaj ko je promenio partiju, bar 5 godina ne sme da uđe ni u jedan javni organ, ustanovu i sl.
- Ako su ...donje što ne donesu zakon da onaj ko je bio na vlasti a za to vreme je nešto bilo kako ne valja, nikada više ne sme u politiku.

Ne mogu više - nadam se da neko shvata šta treba i da se tajno pregrupiše, ali se samo nadam i ne verujem u isto. Zato samo neki krah priželjkujem, neku globalnu katastrofu gde će i najgluplji morati da i onaj promil svojih ćelija uključe i kažu: Hej, dosta je... Mora ovako...

Ja odoh, a vama želim mnogo, mnogo sreće, ali znajte nećete je naći ili ćete se zadovoljiti nečim sitnim (mislim na duhovno a ne na materijalno). Puk'o sam. Više se ne smejem na Kesićev humor - puštam suze.

Još jednom Dušane, Vama hvala:

Moram i ovo da dodam, naknadno: Zadnja dva oglašavanja, Srpske akademije nauka (koja sam ja primetio) su: prvo je jedan akademik rekao da je veliki odliv mozgova, a zatim su rekli da treba da se borimo protiv gojaznosti. Pa ako je stvarno to sve što imaju da kažu na ovo što nam se dešava, svaka im čast.

naslov: Ja i on, a od nas ništa

(autor: Srđan Đorđević)

5.7.2016.

Da li nazirete o kome ću da pišem?
Jednostavno je: nikada goru opoziciju nismo imali, a to je rezultiralo ka nikada goroj vlasti.
Kaže mandatar:JA neću da raspišem referendum za ulazak u EU, jer navodno zna se koju on politiku vodi a narod je izabrao njega... Kakve zamene teza. Možda je narod birao njega zbog ekonomije, ali neće u EU. Kamerun je isto izabran koji je bio za EU, pa eto šta ispade od referenduma i bregzita. Ali ako je ON rekao da neće onda neće.
Ako je neko fasciniran brojkama koje ON pominje na svojim konferencijama evo i ja da ga zadivim: utrošiću bar milion i sedamsto hiljada u narednih 5 godina zarad boljeg sutra.
Kaže ON da ako nam otvore poglavlja (kakvo zamajavanje) hvala im, a ako nam ne otvore hvala im.
Zaključak, hvala im za sve (i za bombardovanje / ako ste zaboravni).
Ako onolike bagere ne možemo da po'vatamo ko je i šta je (pravim se lud) kako ćemo da po'vatamo mnogo suptilnije neradnje? Sram da ih bude, a nas, miševe, šćućurene, još više treba da je sramota. Samo neka istražni organi rade svoj posao (kakav fleš). Opoziciju ne bih ni spominjao u ovom kontekstu, jer su ogavni - svi do jednog (bar ovi iz partija koje su bile na vlasti na neki način).
Treba ova zemlja da se stidi ispisanih stranica istorije koja se odnosi na poslednjih 40 godina. Spisak predsednika i predstavnika vlasti nam je za ponos...
Ne znam da li je bilo nešto da je valjalo.
Da li da sada pominjem BDP? Neću.

Deco naša draga budte pametniji od nas.
Vidite i sami kolika bajna javnost poznata i nepoznata ume i hoće da pomogne narodu.

naslov: Sportska statistika

(autor: Srđan Đorđević)

19.6.2016.

Moram nešto hitno da napišem nevezano sa politikom, ili ću svisnuti.
Evo još nekih zanimljivosti, koje niste čuli od naših komentatora tenisa:

• Federer je 89% pobeda nada Nadalom ostvario ako je to jutro prao zube četkicom zelene boje.
• Nadal je kod svih pobeda koje je ostvario na šljaci imao pertle na patikama bele boje.
• 94% pobeda na mastersima Nole je ostvario ako mu je to jutro ostao jedan zalogaj u tanjiru.
• U 100% mečeva Nole je igrao u patikama.
• Jelena J. i Ana I. su izgubie 77% odnosno 62% servisa sukcesivno kada su pogodile mrežu.
• Nenad Z. je 100% puta u mešovitom dublu za para imao teniserku a ne tenisera.

Niste ovo čuli jer sam "lupetao", ukazujući na preterivanja koja se mogu čuti od svih voditelja tenisa, kao da se utrkuju u statističkim podacima. Neki put toliko smaraju (ovako se kaže) da mi se tenis ni ne gleda.
Možda sam ovo već rekao ali da ponovim: ako teniser ima ispred sebe dve ili tri gem ili set ili meč lopte, one moraju biti vezane, te to ne morate naglašavati. Ako su se ove lopte dešavale u prošlosti onda možete to reći.

naslov: (BE)Zakon(JE) - politička volja - mediji - zaborav - deo 3 (vrlo kratko i jasno)

(autor: Srđan Đorđević)

18.6.2016.

Dođosmo mi dedukcijom do fantoma (a tako i drugi kažu):

Gospodine Petričiću - skidam Vam kapu

Srbijo, budi se!.

Čudi me samo NIN i naslov na novinama da je Nebojša S. fantom No.1 (doduše nisam čitao tekst). Da li vam on deluje da sme nešto samoinicijativno da uradi tog kalibra bez fantoma sa gornje slike?

naslov: (BE)Zakon(JE) - politička volja - mediji - zaborav - deo 2

(autor: Srđan Đorđević)

9.6.2016.

'Aj'mo da se još pravimo ludi, pa da razmišljamo da je g. Vučić tek pre neki dan ipak uspeo da dozna ko stoji iza fantomki (iako svi znamo da je odmah znao). Lepo mi je proradila dedukcija iz prvog dela ove priče. Kaže naš premijer da je vrh gradske vlasti poslao fantomke (pisaću skraćeno i nepravilno, ali razumljivo). Taj isti vrh gradske vlasti je negirao da ima bilo kakve veuze sa fantomkama. Taj isti vrh gradske vlasti je najbliži premijerov saradnik. Taj isti vrh gradske vlasti je na vrh gradske vlasti postavio premijer, kao njegovog najbližeg i od poverenja. Ako premijeru treba mesec i po dana da dozna, od svog najbližeg, šta mu se dešava u zemlji/glavnom gradu (to je ako se pravimo ludi) to je strašno, jer pitanje je šta jo premijer ne zna da mu se dešava u zemlji, a treba da zna preko svojih najbližih, a može da se desi da nikada neće doznati. Ali, ako se ne pravimo ludi, ko zna šta se još zna i premijer zna, ali se ćuti jer se ne vrši pritisak, pa nema obavezu prema narodu koji se uplašio od dešavanja sa fantomkama. UŽAS!

Međutim, ja opek kažem - bolje nam je jer nam je BDP veći.
Možda uvek kasno nešto kažem, ali od želje da nešto napišem, do trenutka dok to ne napišem, prođe i po 10-ak dana. Izvinite.

naslov: (BE)Zakon(JE) - politička volja - mediji - zaborav - borba i nezaobilazni BDP

(autor: Srđan Đorđević)

27.5.2016.

Kada kažu nema političke volje za sprovođenje nekog zakona i to "mrtvi 'ladni", kao da je to normalno, meni se povraća u mestu. Izem ti takve zakone i zemlju u kojoj su takvi zakoni i medije koji to saopštavaju kao "dobro jutro".
Kada mi mediji u maju mesecu najavljuju paradu ponosa koja će se održati u septembru, izem ti medije i zemlju u kojoj je to toliko bitna stvar.
Ako su "fantomke" uradile sve što je bilo normalno da se uradi, navode neki da je te objekte ionako trebalo rušiti i da su od njih imali koristi samo vlasnici tih objekata (ne verujem da još neko ima koristi od mog stana - osim mene), što ih ti nepoznati pošiljaoci ne pošalju ponovo, da sruše još , pa bar 500.000, nelegalno izgrađenih objekata?
Ko li ih je poslao a da glavni ne znaju?
Šta kažete: objekti su imali dozvolu, a srušeni su? Nemoguće! Kod nas da se to desi? Ne mogu da verujem. Kako, kada nam je BDP sve veći?
Hajdemo samo još malo da razmislimo o fantomkama. Ko bi smeo da ide sa bagerom, da ruši nečije, u toku noći, a da se ne plaši da će doći policija? Ili onaj ko ima dozvolu za rušenje, a to bi mediji već odavno rekli (i tada (valjda) ne bi rušio noću) ili onaj ko zna da policija neće doći ili neka žestoka mafija - spremna da se sukobi sa policijom. Znači, da je vrh policije znao šta se dešava i nije reagovao - nije poslao policajce na lokaciju. Kako je policija znala da ne treba da ide na lokaciju (da je sve u redu i pod kontrolom)? Neko ko vlada policijom je morao da naredi policiji da se u to ne meša, jer bi inače na poziv sigurno došla, ili policija nije bila spremna da se sukobi sa nekom žestokom mafijom (što ne verujem). Ko vlada policijom? Neko iz vrha vlasti ili ne daj bože mafija. Da li je moguće da je neko iz vrha vlasti ovlastio ekipu za rušenje a da vrh vrhova to nije odobrio? Čisto sumnjam. Bože bože koliko puta sam rekao ili vrh vlasti ili mafija. Da li vam to na nešto ukazuje?
U Juri mobing. Nemoguće, u zemlji u kojoj je BDP sve veći i veći, tako nešto ne može da se desi.
Još 4 godine, pa će doći drugi, ali ako ne isti, a ono veoma slični.
Zemlja u tranziciji - ko li ovo izmisli da zvuči belosvetski, a da se ne kaže jad i beda? Izmisliše to isključivo i samo oni koji nas mažu i lažu već decenijama - prođe nam život u farbanju.
Ko može, da ga sve ovo zaobiđe i da se ne nervira i da prolazi mimo svega ovoga, alal mu vera. Voleo bih da i ja to mogu, ali ne mogu. Lagaću svoju decu, ako ćutim o ovome. Neću moći da spavam k'o čovek.
Šta kažete: Što pričam sebi u bradu? Pa šta ćete više - svima je ovo dostupno - šaljite link dalje, pa će valjda i više njih čuti.
Tako će možda i oni koji ne znaju, da doznaju da nam je BDP sve veći i veći.

Ko ima ideju kako sve ovo preokrenuti naglavačke nek' se javi. Dajte da se organizujemo - ja ne bežim od toga.
Sve ovo će zbog političke volje i sjajnih medija otići u zaborav, jer će mediji doneti nešto novo, ekskluzivno, što donosi pare...... Ne znam da li vidite da se od dna ovog pisanija vrtimo u krug što se suštine tiče. Šaljem poslednji vapaj da se skupimo, organizujemo i povedemo ovu zemlju u stvarni boljitak - kulturološki, moralni, ekonomski, zakonodavni - koji primećuje svaki smrtnik, a ne samo da nam je BDP veći.

Moram još nešto d adodam. Nije mi jasno ni obraćenje predsednika države oko fantomki tek nakon nepunih mesec dana od događaja - tek je to enigma za mene. Čeka se i traži rešenje za javnost - odnosno prilika da neko zbog smišljenog rešenja politički napreduje, ako nije već na vrhu. Ko je jači? Politička volja ili zakon? Zaključite sami.

naslov: Statistički rezime izbora i šta dalje

(autor: Srđan Đorđević)

27.4.2016.

Nije još zvanično gotovo, ali je gotovo.
Zaslugom ovakve opozicije nam je ovakva pozicija. Sram da ih bude za sve godine vladanja pre g. Vučića.
Rekoše, statistički, da živimo bolje i da su tome doprinele reforme koje je sproveo g. Vučić.
Statistika i verovatnoća pokazuju da je više od 50% penzionera glasalo za SNS i PUPS, a sličan postotak je i zaposlenih u javnom sektoru. Isto tako 50% koji nisu glasali - po logici stavri - takođe su zadovoljni i spadaju u onu statističku grupu koja živi bolje i koji, ako ne baš da direktno podržavaju i glasaju za SNS, a onda sigurno nisu protiv. Ne mogu da ovo dokazujem sada, jer bi, kako je govorio Ferma*, dokaz bio predugačak za margine ovih stranica.
Zato, a sada su mu otvorena vrata širom, predlažem g. Vučiću da sprovede još jedan krug reformi - odnosno smakne još minimum 10% dohodka u javnom sektoru i penzijama, da bi nam bilo još bolje, jer smatram da će ovom reformom No.2 moći za godinu dana da poveća penzije i za 2,5%, pa će penzionerima, u tom trenutku, moći da saopšti da im je bolje nego pre 6 meseci i da zbog napretka idemo sve brže i brže u sve bolju i bolju budućnost.

*Ferma (pogledati o pomenutom matematičaru)

naslov: Još neka predizborna zapažanja 1

(autor: Srđan Đorđević)

18.4.2016.

Vrlo sveže:

Znači, odosmo moralno još dublje u propast. Ali, da je redosled skroz okrenut, ja bih rekao: Znači, odosmo moralno još dublje u propast. Ovaj se bori, onaj nije nikada, ovaj će, onaj nikada neće.... aaaaaaaaaaaaaaaaa jedva čekam 24.4. veče. Kad moralno mrem, da mrem brzo.

naslov: Još neka predizborna zapažanja

(autor: Srđan Đorđević)

10.4.2016.

Htedoh da napišem nešto ironično, sarkastično i šaljivo za aprililili, ali nije mi se dalo. Nije mi do šale.
Mogu da pišem pola godine o ovome, a mogu i da ne pišem ni reč. Tako se osećam. Opet mi je muka.
Učinilo mi se pre neki mesec da je g. Vučić rekao da će samo zadnjih 10 dana da se posveti kampanji. Ha.
Kaže g. Stefanović da neće da dozvoli da se volja građana kupuje. Možda su baš gladni građani voljni da prodaju svoj glas. Kako on zna šta je meni na volju?
Šešelj se raspričao, ali.... sve isto (možda je baš to doslednost - ne znam).
Tadića, Pajtića, Čedu, Čanka, Dačića, joj da i Živkovića ne mogu više da gledam , pa makar i TV namestio na mute.
DSS, iako sa Dverima, mrtvo da mrtvije ne može biti (kao da je i dalje prisutan Koštunica), a verovatno su se još i dogovorili da uvek zajedno nastupaju, pa jedni stoje ko mumije, a drugi priča (pa se smenjuju).
Strašno da strašnije ne može biti. Zona sumraka.

naslov: Prva odluka (pred izbore) je bila relativno laka

(autor: Srđan Đorđević)

16.3.2016.

Definitivno sam doneo jednu od odluka pred izbore:

sigurno ću glasati za <>1 (čita se različito od 1)
sigurno neću glasati za 1
1 neću zaokružiti
preskočiću 1 u izboru

Milion razloga za ovo imam.

Ono teže tek predstoji:
Za koga, majko mila?

Ovaj čovek kao da mi stvarno čita misli:

Dušan Petričić

naslov: Prle

(autor: Srđan Đorđević)

10.3.2016.

Umro je Dragan Nikolić. Neka mu je večna slava i hvala mu na svemu. Stvarno sam tužan.

naslov: Jadnici (sopstvena režija)

(autor: Srđan Đorđević)

10.3.2016.

Jadan je vlasnik časopisa koji traži povećanje prodaje svog lista na bilo koji način, ne mareći na koji način mu urednik ostvaruje to povećanje prodaje. Jadan je urednik koji to ostvaruje na konto ogromnog naslova na naslovnoj strani, ispisanog najvećim fontom (veličinom slova) koji je mogao da se smesti na tu stranu, a koji ili pripada crnoj hronici (majka ubila... - teško mi je i da napišem tu rečenicu) ili koji pripada rubrici od trača do istine (Kojić spavao sa...). Jadan je i novinar koji je napisao takav članak, sa takvim naslovom da bi se dodvorio uredniku. Jadan je i narod koji to čita. Sve ovo mi je palo napamet da pišem, onog trenutka kada sam posegnuo da uzmem korpu za namirnice, u jednoj radnji, koje se nalaze odmah ispod police sa časopisima, pa videh ogromnim slovima ono što nisam mogao da dovršim: majka...
Jadan je vlasnik televizije ili radija (za radio nisam siguran - čak ni ne znam da li postoje takve stanice) koji traži povećanje gledanja/slušanja ne vodeći računa na koji način mu jadni urednik to postiže. A jadan je urednik koji bira takve emisije, u kojima su psovke, golotinja, prostakluk (a daj bože i seks) do besvesti, kao što je i jadan urednik koji bira takve filmove gde je nasilje, seks i slično, sve nešto izopačeno, samo zato što će nepismena, jadna rulja to da gleda, pa će mnogi jadnici baš zbog gledanosti takvih jadnih i bednih emisija da baš u takvim jadnim emisijama reklamiraju svoje proizvode. Tako će jadni vlasnik da bude bogat, pa će moći da plati jadnu kaznu ili će biti toliko bogat da će, ako kazna nije jadna, moći da kupi jadni zakon tako što će nekom jadnom političaru doturiti jadan iznos da ova provuče zakon u skupštini. Jadni su novinari koji u svoju emisiju dovode ljude, koji na bilo koji način doprinose povećanju nemorala.
Jadni su trenutno (pod trenutkom smatram i ceo nečiji život koji je u razmerama istorije veoma kratak) i oni koji slavu (oni misle da je slava bogatstvo ili da je slava biti poznat i priznat od nepismene količine ljudi) steknu na neki jadan, nemoralan način - ili su jadni vlasnici jadnih televizija koje su prikazivale sve što nepismene privlači, samo zarad para, ili su jadni vlasnici jadnih časopisa koji mogu da nahrane samo jadne.
Pa nemojte mi pričati o tome da nismo korumpirani (RRA, sudstvo, političari, javni branioci i ostali) kada nemoralu (ali samo zbog velike količine novca) ne možemo nikako da stanemo na put.
Nemojte sada reći jao što je ovaj naivan. Znam i sam. Znam i da nisam jedini koji sve ovo zna i misli isto kao i ja, ali smo toliko slabi (i jadni) da mi je muka.
Ali rekao sam sam sebi: "Ja moram sve ovo negde da ostavim zapisano."
Makar jedan da se zastidi i prekine da se ponaša po zakonima jadnih i ja ću smatrati da sam se obogatio.
Bitno je da dođe Tennis u našu zemlju, a nije bitno što nam prosveta, sudtsvo , moral, pokolenja i narod postaju sve jadniji i sve više odlaze u glib.

naslov: Koga "oni"... (nov zakon o izboru direktora u JP)

(autor: Srđan Đorđević)

23.2.2016.

Trenutno je (bar bi trebalo) da je rasprava o novom zakonu koji određuje ko može da bude direktor u javnim preduzećima. Na osnovu nacrta se pitam da li "oni" stvarno misle da smo tolike neznalice i toliki glupaci. Ne, ne misle "oni" tako, "oni" to sa sigurnošću znaju i skroz su u pravu.
Ovaj zakon će proći kao i svaki drugi koji odgovara političarima (sada nije u pitanju pozicija ili opozicija, jer kod nas već 30 godina kad-tad nekadašnja pozicija postane opozicija i obrnuto). Ja ću se samo osvrnuti na neke delove ovog nacrta bez suvišnih obrazloženja - jer nema svrhe da mi glupi i neznalci o ovome raspravljamo.

- Predviđeno je da novi direktor ne sme da bude na funkciji u nekoj stranci već mora da mu se odredi mirovanje funkcije. Koga "oni"....?* (odgovor na pitanje je na kraju teksta) Što ne budu "face" pa uvedu da direktor ne može da bude onaj ko je u prethodnih 10 godina bio na nekoj funkciji stranke. Moraju da nahrane poslušne...

- Predviđeno je da se ukinu izvršni odbori kao "suvišni". Koga "oni"...? * (odgovor na pitanje je na kraju teksta) Bilo bi to lepo (to bi bila još jedna reforma penzionerskog karaktera - a?, jel sam dobro rekao?) da nisu dozvolili direktoru da ima sedam izvršnih direktora. Nije šija...

- Predviđeno je da samo godinu dana može postojati VD, bez ponavljanja. Koga "oni"....? * (odgovor na pitanje je na kraju teksta) Do sada je bilo na šest meseci, ali je moglo dva puta zaredom...

Mislim da je ovo dovoljno.

* rešenja: NAS GLUPE I NEZNALICE

P.S.
Verovali ili ne, probah jednom da se kandidujem za direktora u gradu Beogradu (za pijace, direkciju, vodovod...) i odbiše me, jer nisam imao potvrdu da nisam na funkciji u stranci, a ja nisam član ni jedne stranke, pa sam mislio da tu potvrdu nemam od koga da dobijem...

naslov: Lična odluka i savet penzionerima

(autor: Srđan Đorđević)

20.2.2016.

Doneo sam tešku odluku. E baš sam tako odlučio. Ja sam tako hteo i mislim da valja. Ja ću tako da uradim, a na vama je da to podržite ili ne. Znam šta ću da uradim na izborima. Nemojte samo vi da me učite kako ću da glasam.
Da li vam je ovakva retorika poznata? Skoro ste tako nešto čuli? Često to čujete? Ostavljam na vama da se prisetite odakle vam je ovakav način izražavanja poznat.
Znam da ste stariji od mene i da imate više iskustva, ali vam dajem savet onako skroz prijateljski, dobronamerno.
Treba glasati za nekog skroz novog. Šta kažete: "Ne postoji takav". Kako ne postoji kada sada postoji drugačija koalicija nego na prošlim izborima. PUPS (Krkobabić) - Partija udruženih penzionera Srbije je izašla iz stare koalicije, koju je obrazovala sa SPS (Dačić) - Socijalistička partija Srbije i JS (Palma) - Jedinstvena Srbija. E, za tu novu koaliciju nemojte se slučajno zaletati i dati svoj glas.
Penzioneri, da li ste vi odlučili o toj novoj koaliciji? Šta, nisu vas pitali? Kako? Pa zar nije to vaša partija? E pa vidite i sami da nije. Ja vam to i potvrđujem. Osvestite se. Šta mislite, da li je Krkobabić to uradio samo zato da bi bilo vama bolje? Da bi lakše štitio vaše interese? Ja sam već pisao i izračunao da na osnovu izdvajanja tokom rada možete da živite komotno bar 15 godina u penziji, pa vi vidite kako se sa penzijama manipuliše. Nemojte pomisliti kako Krkobabić žrtvuje svoje direktorsko mesto u PTT i platu od sigurno preko 200.000 din (to je moja procena, a ako nije tačna, verujem da nisam ni mnogo omanuo, a ako sam mnogo omanuo onda je to na niže) zarad vas. Ne bojte se za njega, dobiće on neki upravni odbor - svesno odborima nisu smanjili primanja (dovoljna je ova jedna reforma) - jer treba neko da bude nagrađen jer će da "povuče mase" da glasaju za.... Vas koji ste radili 40 godina i sada imate najveću penziju ikada (sa 20.000 dinara popeli ste se na 20.250 dinara), treba sada neko da uči pameti. Šta ja umišljam? Pozovite sve vaše prijatelje i častite ih sa celim viškom. Kaže Krkobabić, nemojte da govorite da su penzije bile smanjene, nisu. Za vas sa najmanjim (jedva preživljavajućim) iznosima nisu, vi ste i dalje ostali ti koji jedva preživljavate - ništa vam se nije menjalo (kao što spomenuh imate i viška). Vi koji ste celog života mislili da je smanjenje ako ste imali 50.000, pa sada imate 45.000 pravili ste neverovatno grešku. Ko vas je učio da kada se nešto sa 50 smakne na 45 da je to smanjenje? Kako ste tako nešto i pomislili? Niste valjda tako i decu učili?
Da se odmah razumemo. To što je Krkobabić na čelu partije koja u nazivu ima vas, ne znači da treba da glasate za njega. Ne treba! Šta je uradio da vas zaštiti kada je premijer uveo reformu (bože, bože, kakva prava upotreba ove reči) NEsmanjenja penzija. Da li je rekao premijeru: "Ne diraj mi penzionere, oni su ceo život radili da na miru provedu stare dane. Uzmi od upravnih odbora." Naravno da to nije rekao i da je ćutao samo da bi lepo proveo vreme kao direktor PTT-a. Sada vam opet drži moralne lekcije da je to bila sjajna reforma. Aman, penzioneri, to nije urađeno jer je bilo jedino, nego je bilo najlakše izračunati efekat i znalo se da vi nemate snage da se borite protiv toga. Što nisu ukinuli neki od odbora? Što nisu smanjili direktorima plate, kao što je Bajatović, na čelu svih "uspešnih" gubitaša?
Ako niste znali, od prošle godine ste izdvajali solidarni iznos za spas Srbije. Kakav sarkazam i kakva ironija.
Treba ovi da odu samo da bi osetili da nisu bogom dani. Nemojte za Pajtića, molim vas. Nemojte ni za Tadića i Živkovića. Živković u "Kažiprstu" pominje transparentnost javnih nabavki, a jedino moje učestvovanje u njima je bilo za vreme njihove vlade i svašta sam doživeo (pisah u nekom tekstu ranije). To se sve dokazalo. Dačić, Palma, pa oni su već na vlasti i sa ovima i sa onima.
Stalno jure nekog stranca da dođe i zaposli naše. Mi smo nesposobni? Dajte i našima iste uslove i tvrdim da će biti i među našima sposobnih. Ali, tako pravite tajkune. Jeste. A od stranaca ne? Toliko spominjete da u EU ostane novca namenjenih nama, jer nemamo projekte, a sa druge strane "silni" stručnjaci, po svim privrednim komorama i sličnim ustanovama drže predavanja kako uraditi projekte. Pa neka država plati te stručnjake da naprave projekte i uzmu te bespovratne pare od EU i razviju ovo naše jadno selo. Međutim, to je sve farsa. Zamagljivanje stakala.
Da ne zaboravim i sve vas podsetim da vam je bolje (BDP raste). To što se tako ne osećate, to vam je isto kao kada je napolju 10 stepeni ali zbog vetra mislite da je 3 (da budem i ja u trendu kao i rast penzija - to je WBGT). Verovatno sada duva baš jak vetar, pa se samo tako osećate, a inače vam je toplo, verujte mi na reč.

Uh, baš mi se dopada što sam, sasvim slučajno, došao do crvenih slova u opaskama :).

Usput: loto i helikopter ste sigurno zaboravili. Možda vam je izbledela i slika bombardovanja. U uvodnom tekstu u podnaslovu Želja autora... sve i dalje važi.

naslov: Smernice za demokratske izbore

(autor: Srđan Đorđević)

19.1.2016.

Izdvojio sam crvenom bojom tekst u opaskama, vezan za demokratske izbore. Zašto napominjem: demokratske. Zato što je to jedna od baš loših tvorevina našeg društva. Izjednačava glas genija i ludaka, poštenog i kriminalca, sposobnog i nesposobnog i da ne nabrajam više.
Da li ćete glasati za one što ne umeju da izaberu svoje saradnike (ili nemaju kvalitetan kadar) - da budem jasan, mislim na ove sadašnje?
Da li ćete da glasate za onog ko pretenduje za ministra bez portfelja? - da pojasnim: ovo ministarsko mesto označava lidera stranke koja ima funkciju samo da pojača broj glasova, a nemaju ništa od kadrova - da budem i ovde jasan, mislim na g. Velimira I.
Da li ćete da glasate za one kadrove čija je uloga da kod svakog intervjua kažu, "kako i naš premijer...", pa sada na dalje nije bitno šta kažu - mislim na Stefanovića, Babića....?
Da nećete možda da glasate za Tadića, Pajtića, Živkovića? - zar vam nisu pokazali ko su i kako rade (prvi je bio lider drugoj dvojici a ima velike zasluge za dovođenje na vlast sadašnjih)?
Da nećete da glasate za DSS i Dveri? - jedni su se već pokazali a drugi najviše vode računa o gej paradi.
Da nećete da glasate za Dačića i njegove? - ne mogu da se setim da li su bili na vlasti kada su nas bombardovali.
Da li ćete da glasate za PUPS? - čijem je predsedniku najbitnije da ima kvalitetno odelo na snimcima i da se hvali kako uspešno rukovodi sistemom koji je toliko uhodan, da ga treba samo održavati (mislim na PTT).
Nemojte ni za ove koji se tobož ne slažu sa politikom svoje stranke pa osnivaju novu i uzimaju neutralne kritičare za savetnike (Borko, Jovo...)
Sve više sam siguran da smo toliko inertni i glupi. Da, da, glupi (ko misli da treba da me tuži neka me tuži) da će nas 100% narednih, pa bar, 20 godina jahati neki već viđeni Šojić.
Eeee, kada bi postojao neko nov, stručan, sposoban, dobar.
Pored svega ovoga navedenog, nadam se da ćete izabrati pravog.

Samo još nešto: Da li ćete glasati?

Sjajni D. Petričić, kao da mi čita misli:

naslov: Pomozimo Bajatoviću - ne dozvolimo da se ošteti

(autor: Srđan Đorđević)

4.11.2015.

Pre neki dan pročitah da je g. Vučić naložio g. Bajatoviću da treba da vrati kako zna i ume 625.000 € u kasu Srbijagasa (nebitan razlog), pa makar i iz svog džepa. Takođe pročitah i da je prosveta (odn. njeni sindikati) rezignirana ponudom g. Vučića da se prosveti dodeli jednokratna pomoć u vrednosti od 5-6 hiljada dinara. Takođe su izjavili (sindikati prosvete) da oni odbijaju tu pomoć da prime. E sada, da se ne bi Bajatović oštetio (da mu se dedovina ne bi smanjila) a da Vučić svoju očevinu pravilno raspodeli, smatram da ne bi bilo loše ove pare namenjene prosveti (pošto je neće) dati Bajatoviću...
Svi bi bili podmireni.

I vuk sit i ovce na broju. Ko li su ovde ovce?

Ne bih voleo da je iko pomislio da sam ozbiljan, kada sam ovo napisao.

naslov: Pobrkao lončiće...

(autor: Srđan Đorđević)

26.10.2015.

Pobrkao lončiće (mislim da tekst dalje ide: šerpe i poklopčiće...) se govorilo za vreme igranja žmurke, onog trenutka kada je onaj što žmuri, "zapljunuo" pogrešnu osobu. Danas bi takav gest nazvali zamenom teza. E, ja mislim da je premijer pobrkao lončiće kada je izjavio da Siniša Mali ne može da ima "offshore" kompaniju, a da ako je ima, ne može da bude gradonačelnik. E, pa mislim da ako Siniša Mali ima ovakvu kompaniju, treba da ide u zatvor, a ne samo da ne bude gradonačelnik. Isto je izjavljeno da ako ima i jednu kuću u Bugarskoj, ne može da bude gradonačelnik. I tu su lončići pobrkani. Može on da ima i 100 kuća ali da ih je imao i pre nego što je postao gradonačelnik, a ako je išta stekao za vreme dok je bio gradonačelnik, odmah treba i tada da ide u zatvor, jer je zloupotrebio svoj položaj, za sticanje sopstvene imovine. Nemam nameru nekog da plaćam, dok se on bogati, a ne obavlja, za vreme mog plaćanja, posao za koji je plaćen. Slično se dešava i sa smenom direktora JKP Infostan. Zatim, ništa ne rekoše šta bi sa aferom loto.

Alo reče beli slon. Alo reče telefon. I tako u beskrajon.

naslov: Zlo je među nama

(autor: Srđan Đorđević)

9.9.2015.

Ne znam kako vi reagujete na sve oko vas, na to šta nam se dešava i kuda idemo, ali ja hoću iz kože da iskočim. Pokušavam da ne reagujem baš na prvu loptu, pa zato i ređe pišem - čekam da mi baš prekipi.

Pre nego što krenem da pišem o temama koje sam nameravao, samo želim da vas podsetim. Setite se ko je bio u prvih pet ljudi koji su vodili našu zemlju kad su nam sručili bombe na glavu. Pa onda glasajte ponovo za njega. Setite se ko je, tog koji je bio među glavnima kad su nas bombardovali, izdigao kao feniksa iz pepela, zarad glasova koji su mu bili potrebni da bi samo ostao na vlasti i čiji su saradnici opustošili ovu našu lepu zemlju.. To je isti onaj za koga sam i ja glasao u jednom od mandata. Pa sada opet glasajte i za njega. Setite se ko vam je uzeo deo plate i penzije pod pojmom sprovođenja reformi i ko vam vraća delić otetih plata i penzija pod pojmom povećanja plata i penzija. Pa sada opet glasajte za njega, ako nećete za ona prethodna dva. Setite se helikoptera, loto-a, ... pa i dalje spasavajte, uplaćujte....Nekima su bitnije parade i migranti nego prodaja cele zemlje, pa glasajte za njih. Nekima odgovara trenutni položaj da bi sa čela penzionera da odu gde bilo, samo da nastave da nose skupocena odela, jer im je to prioritet. Ko ne može da se seti ko je ko, redom su Dačić, Tadić, Vučić, DSS i Dveri, Krkobabić... svi koji su u politici već 20 i više godina.

U jednoj prepisci sa g. Jovom Bakićem (neki od teksova koje je pisao su mi se dopali pa sam razmenio par rečenica sa njim) ja spomenuh da ne možemo samo pisati i gledati kako propadamo i da treba nekako da se organizujemo i spasemo šta se spasti može, on odgovori da baš razmišlja da mora da se aktivira. Ja pomislih 'ajde neko novi da osnuje novo i da povede narod u novo, kad g Jovo se priključi g. Borku Stefanoviću koji bi i ovo i ono (zna se na šta naš narod misli kad se tako kaže...). Nema nama nade za boljitak. Nisam pesimista, samo realno sagledavam stvari.O ovim još sitnijima, ali suštinski istim strankama i ljudima u njima ne morate ni da razmišljate. Glasajte za bilo koga biće vam isto. Ili zato nemojte ni da glasate. Ili čekajte nekog novog, koji uliva nadu. Ili samo mirno čekajte propast pod izgovorima ja tu ne mogu ništa, meni nije toliko loše i sl.

Kada dođe onaj koji će uvesti zakone:

1. za krivičnu odgovornost političara, ako direktno ili indirektno, preko svojih izabranih saradnika (koje je on birao), naprave bilo kakvu štetu državi,
2. za ukidanje upravnih odbora koje plaćamo više nego što izdvajamo za penzije,
3. da ode u zatvor momentalno onaj ko je odgovoran za neplaćanje poreza pojedinih firmi u milionskim iznosima (usput da kažem da ja ne platim kaznu od 2500 din za porez bio bih procesuiran momentalno), oni koji su bili na čelu sportskih organizacija koje su dostigle milionske dugove
4. za kvalifikaciju i položene analitičke testove i testove znanja za vrh establišmenta (predsednici i ministri) da se vidi kompetentnost za postavljanje na određeni položaj (usput, nama traže poznavanje engleskog, a poželjno i nemačkog, italijanskog, francuskog i ruskog za postavljanje za šefa čistačica, a nama ambasadori i ino ministri ne znaju da guknu ni jedan strani jezik kako valja).
5. ko uvede menadžere mesnih zajednica (kao što postoji menadžer grada) - OVO SE ŠALIM
6. ko dovede sudstvo, školstvo, zdravstvo u normalni tok poslovanja (treba samo oštra kaznena politika i dobra volja)
7. ko prekine samo da piše šta ne valja, već krene u borbu sa aždajama

e, njega treba podržati i slaviti. Ovako i ja, verovatno kao i g-đa D. Popović (takođe su mi se dopali i njeni neki tekstovi), kao i g. Vidojković, g. Ćirjaković i ostali koje sam kako tako ovde predstavio (makar i sa njihovim člancima) biću realni pesimista, jer ćemo verovatno ove iste gledati bar još 10 godina - sasvim dovoljan period da sve što je naše više ne bude naše.

Ali i mi smo takav narod. Nama je manje bitnije što nam uzimaju dedovinu i što nas dovode u ropstvo, nego ko je ispao na farmi - na žalost. Sjajno od g. D. Petričića

naslov: Zahvalnice

(autor: Srđan Đorđević)

29.7.2015.

Nisam izdržao.

Ne zahvaljujte nam više da smo uspeli da uradimo na finansijskom planu tolike uštede, jer vam ne bismo dali ništa od onog što ste nam uzeli. Pogotovo penzioneri(ma).
Kad izuste: "Zato se zahvaljujemo narodu na izdržanim merama i želimo da ga nagradimo..." meni se povraća.

naslov: Stručne spreme za prodavca i političara

(autor: Srđan Đorđević)

29.4.2015.

Povod za pisanje članka, o bilo kojoj temi, možete naći gledajući naše informativne emisije ili pojedine intervjue. Juče je, na javnom servisu (vaše pravo da znate sve - kakav sarkazam) bila emisija upitnik, koju vodi novinarka - plavuša (uvek joj zaboravim ime), u kojoj su polemiku, na temu Kuda ide Srbija?, trebali da vode (sedeli s leva na desno u odnosu na novinarku) Pajtić, Stefanović i Antić. Evo sada pogledah ime novinarke - Olivera Jovićević - da ne ostanete u nedoumici. Pitate me šta mi je privuklo pažnju. Pa eto, menjao sam kanale u potrazi za nečim da odgledam ili da odem da radim nešto drugo i naleteo sam na dranje i želeo sam da pogledam o čemu je reč. Tako ostadoh uz emisiju.

Na linku emisija možete pogledati emisiju. Na istoj strani ćete pogledati i nešto o novinarki - moje zapažanje je da je slikana da pokaže svoju lepotu - jeste lepuškasta, ali sama slika ne uliva utisak ozbiljne novinarke. No, to je samo prvi utisak i to moj. Danas, ako želite da napredujete - pa makar i trenutno, treba da budete novinar kao direktorka Studija B (nagoveštavam drugu temu o kojoj ću pisati).

U emisiji je bio toliki primitivizam od strane Pajtića i Stefanovića, da su nam verno prikazali kakva nam je i pozicija i opozicija. Neću da grešim dušu, ali Antić nije bio takav. On je druge stvari pričao koje nikako ne idu u moj mozak, ali o tom-potom, biće kasnije u tekstu. Ova dvojica, kod kojih spomenuh primitivizam, sve su pričali samo nisu pričali da odgovore na temu emisije. Pride, upadali su jedan drugom u reč, odnosno pričali paralelno i to je trajalo nekoliko puta po nekoliko minuta, da prosto ne umem da vam to opišem, a izgledalo je otprilike ovako (znaćete tačno ko je šta rekao): ne znam odakle pravo i moral doktoru Stefanoviću da sve ovo priča kada nije ni doktor .... sram da vas bude, vi ste krali od hendikepirane dece.... molim vas.... doktoru.... sram da vas... nemojte....moral....hendikepirane...dajte da čujemo....stručnjak... krali... idemo na reklame... I ovakav dijalog (ako se uopšte može tako nazvati) mogli ste da čujete u jedno 10-ak segmenata u samoj emisiji. Sadašnja deca bi samo rekla seljacizam (a ja im stalno to zameram i govorim kako je naš seljak pametan i da ga to vređa). Ja nemam reč za tako nešto. Opet napominjem da će Vučić da izgubi izbore, jer ni on, kao ni drugi, ne bira oko sebe stručne ljude, nego poltrone.

Ono što je Antić rekao a nikako ne može da stoji kao ispravno je to što je opravdavao SPS da u prethodnoj vladi (sa Pajtićevim demokratama) nisu vodili finansije pa tobož' nemaju odgovornost za taj deo. Pa ako im se nije dopalo mogli su da izađu iz vlade. Ali naravno da to nisu hteli. Vlast je očigledno slatka. Verovatno se i sada ne slažu sa nekim resorom u sadašnjoj vladi, ali sada ne govore o tome - treba ostati na vlasti, ali će čim bude kuršlus, a biće ga kad-tad, odmah ponavljati iste rečenice. A ti narode biraj između njih - užas. Isto tako se pravdao i Vučić dok su bili u vladi sa Miloševićem, da nisu bili za taj i taj resor, a sada govori kako je promenio politiku u odnosu dok je bio u Radikalnoj stranci. I ko što vidite, sve u krug. Menjaćemo se koliko treba i kada treba, samo da budemo izabrani i da pomažemo našoj zemlji i našem narodu. Jaoj.

Za svaki posao koji nije fizikalija, kada pogledate oglase na primer za prodavce, traže minimum poznavanje jednog stranog jezika, rad u MS Office paketu, vozačku B, X godina radnog iskustva, VII stepen stručnosti, osobine tipa: radan, vredan, pošten, samoinicijativan, skroman, rad pod stresom, obavljanje više poslova odjednom i sl. da retko ko to može da ima. Samo za ministre, predsednike i odgovorne ljude koji vode državu, nema nikakvih uslova - tu smo gde jesmo. Uslov je pripadnost partiji - uvlačenje njenom predsedniku i to je sve. Pa i ako neko nije izučio škole, nema veze, kada "njegovi" dođu na vlast, lako će da pribavi diplome na Sega-Mega fakultetima i time postane ugledni član našeg društva. Ne kažem da su svi takvi, ali retki nisu. Sada je malo imati samo fakultet - to traže, kao što rekoh, prodavcima. Sada je in biti dr. Pre bogme nije baš bilo lako doći do dr. Ja sam imao tu (ne)sreću da sam pri prvom zaposlenju upao u ustanovu koja je imala više od 50% visoke stručne spreme, a od njih bar 80% je imalo mr-dr. Uplašio sam se, u početku, ali kada sam video kapacitete tih mr-dr i kada sam video kako neki olako dobiju mr-dr nije mi se uopšte dalje učilo zarad diplome. Učio sam samo za svoje znanje. Možda sam pogrešio, ali tako je. Sličnu sam i na fakultetu imao filozofiju i učio samo ono što me je baš zanimalo, tako da ni prosek nisam jurio.

Tako da, moj dragi narode, dobro razmisli dok si još mlad, šta ovde kod nas prolazi. Ja sam možda pogrešio što nisam otišao u politiku, ali vi nemojte. Dobro razmislite pre nego li zakoračite u život. Treba podizati porodicu, hraniti decu i kućiti kuću. Pevač, poltičar, zabavljač ili inženjer, fizičar, matematičar, lekar, učitelj - šta izabrati? Gde imate nameru da živite i šta vam u toj sredini valja biti?

Koja stručna sprema na kom mestu i na kom konkursu prolazi, velikia je dilema pred vama mladima!
Ne dajte se!
Mene nikako ne uzimajte za primer.
Lep odmor za prvomajske praznike vam želim svima.

naslov: Derbi, reforme (samo pare, pare, pare)

(autor: Srđan Đorđević)

26.4.2015.

Sa jedne strane reforma (latinski: reformare) znači nešto promeniti u cilju poboljšanja opšteg stanja (u državi). Postoje reforme segmenata društva, kao što su reforma zdravstva, školstva, vojske, policije, pravosuđa... Sa druge strane reforma je i vrsta torte (neki je zovu i reform-torta). Stalno se na televiziji pominje uspešno sprovođenje reformi (stalno u množini), a ja nikako nisam mogao da se setim bar još jedne, osim uzimanja para od slojeva stanovništva koji nisu baš u mogućnosti da se buntovnički organizuju (neki su jedva u životu) a to su penzioneri. Već sam pričao o tome da je to čista krađa, pa se neću ponavljati. Ovde sam pokušavao da proniknem u množinu reforme i da nije pomenute torte ostao bih bez odgovora. Verovatno je ova vlada tajno sprovela pravljenje ove torte i sa pravom nam iznosi da su sprovedene reforme.

Od reformi ključnih segmenata društva - prosveta, zdravstvo, sudstvo ni R. Hvale se i smanjenjem kriminala, a ja juče svojim očima videh bar 1000 kriminalaca na jednom mestu, koji čak i pričaju sa organima reda, kao nešto se dogovaraju oko primirja. Tih 1.000 je polomilo toliko stolica, da bi jad i bedu od našeg fudbala - još uvek ga zovu derbi, napravili još jadnijom i bednijom, strašno. Te stolice ćemo sada mi platiti i to sa uračunatom dobrom maržom, jer država izdvaja za ovaj sport više nego za bilo koji drugi, valjda zato što imamo fantastične rezultate na međunarodnoj sceni. Sramota. Svi znamo da su u pitanju pare. Što se svi grabe da "poboljšaju" fudbal i budu u upravnom odboru fudbalskih timova? Zato što su tu motivisani da postignu izuzetne rezultate, ali ne u sportu, nego u stvaranju lične imovine.

Tu treba da se pokažete, dragi moji sledbenici glavnog junaka današnje životne serije i da ovo dovedete u red. Reforma je tu potrebna. Pogledajte na šta nam liče bolnice - tu nam treba reforma, imamo izuzetno efikasno sudstvo - svi kriminalci čekaju da im zastari predmet - tu nam treba reforma, iz škole nam izlaze sve nepismenija deca - tu nam treba reforma, stati na put huliganima - tu nam treba reforma, nagraditi intelekt i vrhunski sport, a ne "Ekreme" - tu nam treba reforma (kulturna). Vi ste sproveli onu najlakšu - uzeli pare sirotinji i onima koji su te pare izdvajali za sebe tokom celog radnog veka.

Ali ne, mi ćemo na televiziji i dalje pratiti dokumentarce (kao iz doba Tita) o uspešno sprovedenim reformama, koje hvali čitav svet - boli ih za naše reforme, nego time pokazuju ko je glavni, jer oni nas ocenjuju i govore nam kako nam je - užas. MMF će da nam odredi da li ćemo, kada ćemo i koliko ćemo da poskupimo struju, da li ćemo sledeće godine imati para da vratimo narodu, da li ćemo za doručak jesti i šta ćemo jesti. Eto, na to smo spali - sve zbog uspešno sprovedenih reformi - to je verovatno ona tajno napravljena torta, koja je doprinela množini za reformu, bila strancima ukusna, pa nismo svesni koliko nam je sada dobro.

naslov: Ko nas štiti i kako? (RRA, zaštitnik građana i poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti)

(autor: Srđan Đorđević)

22.4.2015.

Ne smem da kažem da mi je u detalje poznat delokrug delatnosti ove tri institucije, ali otprilike mogu da kažem čemu oni treba da služe. Namerno kažem da treba, jer mislim da ne ispunjavaju svoje obaveze kako je definisano. Pride, kada sam čuo kolika je plata od gospodina zaštitnika građana, pa još kada znam da je u njegovoj plati i deo mojih para jer za sve tri ustanove ja izdvajam iz usta, tim pre imam pravo da iznesem kritiku bilo koje vrste.

RRA daje dozvole za rad medijskim - radio i TV kućama i prati njihovo poslovanje, proveravajući da li je u skladu sa zakonom ili podzakonskim aktima. Da li prate i kvalitet programa to ne znam, ali ako prate, treba je ukinuti jer to ne rade. Ne znam ko je merodavan za čuvenu preporuku pre TV emisija za koji je uzrast dozvoljena da se gleda. Ako je RRA dužna i to da isprati onda je i zbog toga treba ukinuti. Jer, npr. kako je moguće da je serija "Sulejman Veličanstveni" po preporuci za decu iznad 12 godina, kada u svakoj epizodi ima klanja ljudi i toliko spletki da nema kraja. Drugo, toj deci se ničim ne ukazuje na to, da čovek koji ubije sina zarad vlasti, nikako ne može da bude veličanstven, koliko god carstvo imao. Neko će sada da pita: "Pa što je ti gledaš?". Meni je ona povod da bih proveo sat vremena sa ženom i decom i prodiskutovao sve, šta nas čeka sutra i šta je bilo danas, pre nego li se okrenemo svako svojim večernjim zanimacijama. Nije neki razlog, ali je istinit. Ako RRA nije merodavna za ovakve stvari, ko će da nas zaštiti od ovakvih stvari. Ko će da nas zaštiti od rijalitija od kojih mi se povraća. Ne mene lično, više nas kao društvo. Zatupljuju nas maksimalno. Ako je meni najpotrebnije mišljenje Cece kako neko peva, džaba ga. Znam ja sve, to je za mase, mase to vole, tu su onda u pitanju gledanost, pa reklame - pare, pare, pare. Da li sme neko da zabrani nešto što je kič, šund, nemoralno i slično, pa makar propale silne pare emiteru. Ne sme, to je očigledno. Ni zaštitinki građana nam ne može pomoći. Kada bi se doneli zakoni protiv kiča, šunda i nemorala, brzo bi se narod navikao na lepo, kulturno i moralno i opet bi se gledale emisije i opet bi bilo reklama i para, ali ne, lakše je naći budale i loše serije, više ih je a i manje koštaju, nego kvalitet. Laži izrečene u reklamama su svakodnevne, a odgovornost za obmanjivanje naroda ne postoji.

Kod svakog drugog obrasca se traži kao podatak JMBG, pa o čemu onda poverenik za informacije priča. Kako on to može da mene da zaštiti ako ne želim da popunim ovaj podatak (JMBG) u obrascu koji mi neko traži, a zbog toga ne dobijem ono što sam tražio. Da li svaki put da zovem poverenika na telefon u pomoć? Koga lažu i dokle će?

Kako da imam poverenja u nekog ko treba da me štiti kada i njega prozivaju za nedela. Ako nije kriv odmah neka tuži - i ima koga, mislim ima šta da zaradi tužbom. Ali, verovatno i sam zna da tu ima nečeg, pa se to neće ni desiti. Takav ne treba da me štiti. Ko će da me zaštiti od gluposti, tek to ne znam. Treba se jednostavno isključiti, ali ja to trenutno ne mogu. Zato sve ovo i pišem.

Eeee, moj napaćeni narode. Ogrezli smo u sopstvenim lažima, nemoralu i ne znamo šta nas je snašlo. Ali, u kom smeru se krećemo, tek ćemo videti šta će nas sve snalaziti. Jadni li smo. Bedni li smo. Glupi li smo. Neujedinjeni li smo. Nesrećni li smo. Kada bi 5.000.000 ljudi stalo iza nekog ili nečeg, nema te sile koja bi to sprečila. Ali baš zato što nas nema 5.000.000 nego nas je 5.000 po 1.000 ne možemo ništa da promenimo - ne mislim samo Vučića i SNS, već odnos sveta prema nama. Da sami sebi krojimo šta nam je valjano.

naslov: Hleba i igara - 12.740 epizoda (Olivera Kovačević i "Da-možda-ne" o helikopteru)

(autor: Srđan Đorđević)

16.4.2015.

Nisam slučajno u naslovu rekao da je 12.740. epizoda. Ako je narodu, bar jednom nedeljno ovo servirano, još od Juvenala, onda je to otprilike to.

Gledao sam emisiju Olivere Kovačević "Da - možda - ne", na RTS 1 (vaše pravo da znate sve), u kojoj su dovedeni gosti, koji bi narodu, eventualno, rasvetlili uzroke pada aktuelnog helikoptera i time zasitili njihovu radoznalost i ostavili ga bez dodatnih pitanja. Tako je izgledalo u prvi mah. Posle se ispostavilo da su u stvari tendeciozno, od četiri gosta, dovedena dva gosta: Miroslav Lazanski i pukovnik u penziji Goran Jevtović. Zašto? Nisam pratio dnevna događanja, ali se u emisiji sve razjasnilo. Njihovo prepucavanje je počelo pre emisije u štampi. Voditeljka nije imala ni malo namere da stvarno pokuša da da odgovore kroz emisiju, koji bi doveli do konačnog razrešenja dileme: Da li je morao baš tako tragično da se završi ovaj let? Ona (voditeljka) je samo dala šlagvort, da se još narednih dana priča o emisiji (opet rejting radi rejtinga), ali samo zbog prepucavanja pomenuta dva gosta, a ne zbog suštine koja se nazirala u najavi emisije. Usput je dozvolila da svi pričaju u glas, da navodno forsira neka pitanja, ali skroz kao laik, a ne novinar sa tolikom reputacijom. Jednostavno, došla je skroz nespremna za temu, ali spremna da izazove verbalni sukob pomenutih gostiju. Od druge dvojice prisutnih gostiju, jedan je pokušavao da iz petnih žila kaže što više nerazumljivih reči do te mere da je bio strahovito naporan, a drugi je rekao samo par rečenica koje su aludirale da o svemu treba samo mirne glave razmišljati. Verovatno ni on nije očekivao da se emisija pretvori u tv duel, a ne da odvede u svima priželjkivani epilog, a to je razotkrivanje detalja koji su stvarno prouzrokovali pad nesrećnog leta.

Opet, po ko zna koji put se narodu serviralo nešto što nije tražio, ali je zadovoljilo njegovu napaćenu dušu, time što je mogao posle emisije, još nekoliko dana da priča: Ej, jesi li video onu dvojicu, kako su se prepucavali oko.... Tako da, opet, po ko zna koji put, oni koji su očekivali (ne mogu da verujem da sam opet naseo) neko razrešenje, nisu ništa dobili. Teze su i dalje zamenjivane i svelo se na to da se brani posada , kao da nju neko napada i da se ističe da su oni heroji. I jesu heroji i veliki humanitarci zato što su i krenuli u takvu misiju. To ama baš niko ne dovodi u pitanje, a svi političari, čuvši svog lidera, baš upravo to napominju, kao da ih to neko pita. Pitanje je, koje je do sada neodgovoreno, a i ostaće takvo jer će ga ponovo prekriti mnoštvo drugih pitanja (mnogo drugih, novih igara) o svemu šta nam se servira: Koje okolnosti (stvarne) su dovele do pada? - a ne da li je posada ispravna. Ponovo nam nameću da odgovaramo na nešto što nije ni pitanje.

Prosto bih voleo da znam, da li je Oliveri naručena ovakva emisija ili je i ona "upala" (ne)svesno u mašinu.

Ovo su večite političke igre, koje narod ozvaničeno sluša od 2. veka naše ere, jer su tada prvi put zvanično hleb i igre i pomenuti.

P.S.
Ovo se svodi na čuvena pitanja političaru i njihovi odgovori:

Pitanje: Kada će nam biti bolje?
(kada je upitni prilog za vreme, posle kog slede prilozi za vreme kao odgovori i to na primer: juče, danas, sutra, jutros, noćas, večeras, rano, kasno, sada, tada, onda, nikada, nekada, uvek, ikada, bilo kada, kad god... prim. autor)

Odgovor: Potrebno je sveobuhvatno prići problemu, angažovati sve snage i postaviti sebi jasne ciljeve, da bi se krenulo putem...
(kao što vidite nigde ni jednog odgovarajućeg priloga, a cela priča je tu.... prim. autor)

Pitanje: Ko je za ovo kriv?
(ko je pitanje, posle kog slede imenice (imena) ili zamenice: krivac, Pera, sudija, stolar, on, mi... prim. autor)

Odgovor: Potrebno je sveobuhvatno prići problemu, angažovati sve snage i postaviti sebi jasne ciljeve, da bi se krenulo putem...
(kao što vidite nigde ni jedne odgovarajuće reči, a cela priča je tu.... prim. autor)

naslov: Politika i religija (ima li suštinske razlike i gde je zamka?)

(autor: Srđan Đorđević)

14.4.2015.

Nešto se dogodilo veoma jako, značajno i nesvakidašnje pre dve i kusur hiljada godina, to je neminovno i zasigurno. Jer, to nešto što se dogodilo, nije moglo da ostavi toliki utisak na toliki narod, da on i dalje u to nešto veruje i prenosi sa kolena na koleno, da nije bilo nešto što je izuzetno. Ali, ako krenemo da razmišljamo tako da se možda odigralo nešto tada toliko neobično, ali sasvim obično u sadašnje vreme, možda bi i menjali mišljenje i verovanje.

Ako je to nešto u šta verujemo sveobuhvatno i zove se Bog (kada kažem Bog, mislim i na Alaha i Budu i sve bogove u koje ovozemaljski narod veruje), onda ja verujem u njega. Ako su to sva verovanja u koja ja verujem i zovem ga Bog, onda je to to. Ali, ne mogu još uvek skroz da poverujem da je to jedna ličnost, jedna pojava, jedno nešto. Možda nisam merodavan o ovome da pričam, ali jednostavno, rekao sam da ću ovde piasti šta mislim, pa to i radim. Pošteniji, moralniji i pravedniji sam od većine "vernika" koje poznajem, pa smem o ovome da govorim sa punim pravom.

Ako u nešto verujemo kako god ga nazivali, to ne mora biti samo religija, to je i politika. Jer mi biramo političare koji će da nas "vode" na osnovu verovanja. Za mene je politika kao neka kratkoročna religija i to sa mnogo bogova. Ne bi bilo tu ničeg lošeg da samo mi koji verujemo u tako nešto, imamo verovanje slično verovanju u Boga. Loše je to što oni u koje mi verujemo misle da su Bog. Tu je najveća greška i nas koji ih biramo i njih koje biramo. Verovati je u prirodi čoveka i toga se ne treba odricati, ali treba tačno razdvojiti kako kom verovanju prilazimo i da li je iste snage. Sigurno je da verovanje u bolje sutra sa aspekta da će nam to Bog (ili više bogova) doneti je jako verovanje, a da će nam to političari doneti slabo verovanje. Međutim i jedno i drugo je verovanje. Narod nekad padne u kolektivni trans i histeriju, verujući nekom ko misli da je Bog (mislim o političaru) i ja ne znam kako to sprečiti, a dešava se. Ako uspemo da u osećanjima i mudrosti razdvojimo ta dva verovanja, možda jednog dana i nateramo prave, poštene i sposobne da se prihvate dirigentske palice. Ovako, oni su dovoljno pošteni i neće da izigravajau Boga, neće da od sebe stvaraju mitove i one u koje treba verovati, pa zato posle svakog kraha neke politike, ostaje ono iskonsko najjače verovanje u nešto sveobuhvatno i mnogo jako, kako god ga nazivali. Ja samo mislim da ne treba tu veru toliko javno isticati jer će zli to i dalje koristiti kao svoje oružje. To treba da se dešava u dubini čovekove duše, a ne toliko javno, jer tako prerasta u dogmu.

Treba ostaviti svakog u sebe zatvorenog da nađe svoju veru, svoje ja, a ne navoditi ga raznim parolama na to. Kada to bude uspeo svaki pojedinac, znaće koga treba izabrati i verovati mu. Ovako, mediji čine od nekoga Boga a od nekoga onu drugu stranu. Mediji su trenutno zli ili su, još bolje rečeno, strašno oružje u rukama zlih. Ako niste u toku zbivanja (ne pratite medije) ne možete ni biti nekome putokaz, ali treba samo imati dovoljno uma ne verovati sve medijima i filtrirati sve sa čime nas truju. Samo se zapitajte koliko dobrih stvari ima, to je sigurno, a da mediji nisu prenele. Njima je zlo uvek na prvom mestu, to ste nadam se primetili.

Znam da je ovo nabacano, ali tako uvek ispadne kada želim toliko toga da vam predočim, a pokušavam da to kažem izuzetno kratko. Ako neko pronađe suštinu i prihvati je, biću izuzetno zadovoljan.

naslov: Oprez kod lekarskih dijagnoza - izbor postoji

(autor: Srđan Đorđević)

9.4.2015.

Petnaest godina ranije.... Moja ćerka, koja je tada imala oko tri godine, počela je da gubi sluh, zbog pojačanog sekreta u orl kanalima. Supruga i ja smo sve po redu: lekar opšte prakse joj je dao neki lek i rekao da će proći za nedelju dana. Kada nije prošlo, uputio nas je kod ORL specijaliste u domu zdravlja. Tamo je ćerka dobila drugu terapiju, ali ništa. Zatim smo otišli kod najjačeg ORL stručnjaka (načelnika) u Klinički centar Srbije - tamo sam radio, pa smo se umuvali preko veze. Treća terapija, koju je ćerka od tog stručnjaka dobila, takođe nije urodila plodom. Lagana panika je počinjala da nas hvata, jer je dete sve manje i manje čulo. Zbog neuspelog lečenja, odlučimo se za novog specijalistu (načelnika) , najjačeg u "Dragiše Mišovića". Taj stariji gospodin je samo bio najljubazniji sa detetom, do tada, ali ni njegovi sirupi nisu davali rezultata - pamtim k'o dan danas da je imao neku pečat - igračkicu, koju je svaki put mojoj ćerci "lupao" na šaku. Preseli su nam i ti pečati, jer je prošlo još dva tri meseca bez zdravstvenog poboljšanja deteta. Sledeća instanca nam je, po preporuci, bila naj... u ul. Svetog Save, gde rade sa decom sa oštećenim sluhom. Još par izgubljenih meseci sa aspekta zdravlja mog deteta u radu sa načelnicom službe. Na kraju, kada smo otišli u "Majka i dete", dr Baljošević, koji i danas tamo radi, nas je pitao: "Šta ste čekali do sada, ovde hitno treba da se ugrade cevčice u ušne kanale, koje će.....". Kada smo mu rekli da nismo ništa čekali i pokazali mu celu dokumentaciju u zadnjih godinu dana, od raznih naj-lekara, nije mogao da se načudi. Dete nam je spalo na 30% čujnosti. Pomenuti doktor nam je izvršio intervenciju nad detetom, koje je "pročulo" skoro odmah i sve se na kraju dobro završilo.

Pet godina ranije.... Mog tasta su ispratili iz Italije (mi smo ga nagovorili da se hitno vrati u zemlju) sa dijagnozom raka bubrega, koji je zahvatio i neke žlezde i deo tkiva i deo kosti i ne znam ni ja više šta i informacijom datom mojoj tašti, da ako tast izgura još dva meseca života, da će biti dobro. Ispratio ga je niko drugi do direktor klinike u Italiji, naj lekar u njoj. U porodici muk. No, poučeni već jednim krupnim iskustvom i velikim brojem manjih, supruga i ja počesmo da se raspitujemo ko je "dobar" za ove stvari. Nađosmo doktora (dr Mićić) koji je bio naj na Urološkoj klinici, koji je lečenjem "podario" tastu još tri godine života, bez velikih muka. Ja kao inženjer smatram da je moglo i više, jer kada se tastu kancer smanjio na toliku meru da jedva da postoji, trebao je doktor da mu izvadi taj bubreg od kog je sve to poteklo, ali na žalost to nije uradio, pa se kancer opet proširio, ali ovoga puta i na jetru, koja je takođe u tim prvim trenucima mogla da se "očisti" od tog zla. Nismo uspeli da nađemo i trećeg dobrog, koji bi se prihvatio posla onako kako treba.

Tri godine ranije... Moj sin je nezgodnim udarcem u zid, prelomio koščicu koja ide od kraja malog prsta do zgloba šake (zove se peta metakarpalna kost, za one stručnije). Kako sam i ja kao mali lomio baš isto toi još tri puta imao prelome na drugim mestima, a i moj sin je prethodno imao lomove tri puta na drugim mestima, nismo paničili, nego smo ga odveli u "Tiršovu" kod, verovali ili ne, opet naj hirurga, koji je tog trenutka bio zanmenik direktora mislim da je i sada na toj poziciji). Čovek mu otvori tkivo na tom mestu, namesti koščicu i stavi gips, da bi odmah sutradan na snimku utvrdio da je koščica spala (da nije procenio da je moj sin od 90kg , sa nepunih 18 godina jak i da mu se to desilo od toga), pa je rekao da mora da ga baš operiše i ugradi mu neku šipku u kosti. Već smo počeli da se brinemo, ali opet smo morali da to prepustimo njemu jer smo se plašili da ako kod ovoga budemo tumarali i tražili bolje, da će možda krenuti pogrešno zarastanje i sl. Operacija je navodno uspešno prošla i sada se čekao period zarastanja. Posle mesec dana na kontroli nam je saopšteno da nije još zaraslo i da dođemo za 15 dana. Kroz 15 dana ponovljen postupak. Tako se dešavalo nekoliko puta. Posle tri meseca nam je rečeno da mora opet operacija, jer se ovo što se njemu dešava (reče taj naj - hirurg i šta mu se to dešava, ali sam ja zaboravio naziv) dešava jednom u hiljadu slučajeva. Kako sada nije bilo od značaja da li će proći još nedelju dana ili ne, opet se rešimo da promenimo lekara i dođemo do naj - hirurga (dr Čeda Vučković) koji radi baš šake u Kliničkom centru Srbije. Stariji gospodin nas upita šta smo do sada čekali i da će biti teško, ali da misli da može da sredi. Ni jednog trenutka nije spomenu onu boljku što je spomenuo stručnjak iz "Tiršove". Takođe je rekao jednu rečenicu koja mi je ulila nadu, a to je da ako misli da ne može nešto da sredi da se ni ne prihvata posla. Kada sam otišao u "Tiršovu" da preuzmem svu dokumentaciju "nabasam" na naj hirurga, koga je samo interesovalo kod koga vodim dete, a ne kako mu je. Kada sam mu rekao kod koga, njegove reči su bile: "Izabrali ste pravog". Otišao sam nepozdravivši se sa njim sa mukom u stomaku. Dobro ga nisam... Kako je moglo da se završi, dobro se završilo. Funkcija šake je vraćena sa vrlo malim nedostacima. Moram samo da dodam da je i ovaj lekar ugradio i to dve šipke ali skroz na drugačiji mehanički način. Onaj prvi je to uradio kao bez mozga.

Evo ovo su moja neka krupna iskusta sa lekarima. Kao što ste primetili nisam hteo da spominjem imena ovih negativnih lekara u mojim slučajevima, a trebao sam baš njih da obeležim. Nije mi cilj da ni ih osuđujem, a za svaku su osudu. Ove dobre sam namerno spominjao jer i treba da svi znaju ko valja. Dosta mi je isticanja samo onog što ne valja. Nije mi sada ni tema njihovo nadobudno ophođenje prema pacijentima, kao i njihovo (ne)znanje i sujeta (radio sam sa njima 7 godina pa ih "znam u dušu") ali i o tome ću jednog dana. Ovde sam samo hteo da vam kažem, da kada je nešto bitno u odluci oko lečenja, najbolje je da se ne zadržite samo na mišljenju jednog lekara, ako vam to prilike dozvoljavaju, ništa više...Možda isto pravilo primenite i pri glasanju za skupštinu (ne na osnovu jednog čoveka).

Nikako nisam hteo da izazovem sazivanje konferencije za štampu povodom ovoga!

naslov: Ozbiljni mediji u ozbiljnoj državi

(autor: Srđan Đorđević)

7.4.2015.

Ako je današnja "gulanferska" izjava premijera: "Pajtić mi je omiljeni opozicionar", glavna vest, pa je morala da se pojavi na naslovnoj strani Politike i da bude prva vest na vestima u Jutarnjem programu RTS-a, ja u ovom tekstu, pod ovim naslovom, nemam više ništa da dodam.

naslov: Ko koga, ko kome i zašto?

(autor: Srđan Đorđević)

5.4.2015.

Čim se politika umeša u nešto, počinje da se sumnja u sve i svašta. Eto koliko je politika poverljiva i koliko su njeni pripadnici na dobrom glasu. Mnogo je lep osećaj nepripadnosti ni jednoj politici. Ja opet moram o padu helikoptera, ali samo opet iz mog ugla. Povod mi je bila jednosatna konferencija za novinare koju sam juče odgledao na TV.

Odmah da kažem da bih bio bolestan da razmišljam u smeru da je pilot nešto namerno uradio, da je posada nešto namerno uradila, da bi se desilo šta se desilo. Ali, isto tako mi je sumnjičavo i da je onaj kopilot namerno srušio avion u Francuskoj. Ni to još uvek ne mogu da verujem. Zato, u tom smeru neću ni da pričam i čekaću nadležne da urade svoj deo posla. S moje tačke gledišta, alal vera posadi na požrtvovanju.

Druga stvar, pre svega, je ta što ja s punim pravom smem da iznesem svoje mišljenje kao građanin ove zemlje, jer ništa nisam uradio da bih oštetio ovu zemlju. Ali, to isto pravo, nema ni jedan političar koji je bio pripadnik ma koje partije koja je bila na vlasti prethodnih 25-30 godina. Oni su direktno ili indirektno odgovorni za stanje u kojoj se nalazi naša zemlja. Zato, ja vam kažem, ćutite!

Slušam juče g Vučića na konferenciji za štampu, da ponavlja više puta da ne shvata smisao "hajke". Slušam i one novinare i ne mogu da verujem da neki pitaju onakve gluposti. E sada ja da kažem. Ja ne vidim smisao da za svaku stvar g. Vučić mora da obrazlaže njegov ugao gledanja i da presuđuje. Da li zna kakvi su mu ljudi u okolini, pa ko veli što je sigurno, sigurno... Misli li da će svojom pojavom sprečiti još više glupih pitanja... Jednostavno hoće da bude svuda prisutan...Šta je njegov smisao izlaska pred novinare, ama baš za sve, ja ne mogu da shvatim. Isto tako opet mu preporučujem da bira (što pre) prave i poštene u svoj tim, inače krah mu sleduje. Takođe je više puta izgovorio da će narod da odluči. Kada će to narod da odluči? Za tri godine, kada se niko neće setiti ni jedne stvari jkoja se desila u toku ove godine a o helikopteru, da ne pričam. Zašto narod da odlučuje tada, kada trebaju nadležne institucije da odluče i to po hitnom postupku. Dosta stavljanja u usta narod. Narod igra peva i lako mu je, a niko ne zna kako mu je.

Zamena teza je ako neko sada pomisli da napadam posadu ili premijera. Ne. Nečemu se samo čudim, a posadu sigurno ne napadam. Još jednom, njima (posadi), s moje tačke gledišta, svaka čast. Meni više treba pojašnjenje i informacija, odnosno zaključak nadležnih, da li je greška u proceduri - bilo čijoj, da li je greška u ljudskom faktoru - bilo kom, da li je to sticaj okolnosti - bilo kojih, da li bi se po istom principu angažovala ista ekipa za svačiji sličan slučaj - bilo koji. To je ono što ja očekujem da nadležni treba da urade. Više treba da se o tome donese sud, a ne da se g. Vučić pojavi kao najodgovorniji, najmerodavniji i najsposobniji na konferenciji za štampu - još malo pa će dostići minutažu na TV, kao Tito u celoj svojoj karijeri.

Ja ne vidim smisao onakve konferencije a ni merodavnost skoro nikoga ko je pričao na toj konferenciji, bez obzira na kojoj se strani nalazio. Ni oni što su pitali nisu pitali šta treba, a ni odgovori nisu bili takvi da bi se cela emisija o tome napravila. Opet novinari i političari vode o nečemu računa što ne treba da vode. Ali zašto je to kod nas tako? Jednostavno, kada već ne vode računa oni koji treba da vode računa, javljaju se alternative.

Ja ću i sada, kao i uvek sačekati da vidim, da li su nam istražni organi i sud dobri. Za sada mi ne ulivaju poverenje.

Ponoviću opet, neka sam dosadan - što pre pametni, pošteni, sposobni.... koji do sada nisu nikada....ma znate sve....

naslov: Najzad

(autor: Srđan Đorđević)

1.4.2015.

Danas je postignut konsenzus svih političkih činilaca Srbije, da se promeni zakon u vezi sa rigoroznim merama protiv političara koji kradu ili nešto drugo zabrljaju, kao i zakon o smanjenju plata direktorima i članovima kojekakvih odbora, naših - javnih preduzeća i sličnih ustanova.. Utvrđen je član kojim će sve političke stranke koje su registrovane do danas, ako građanima ne bude bolje u roku od dve godine, otići iz politike, zajedno sa svim svojim članovima i nikada se neće vraćati u politiku. Sada još samo da proneđemo pametne, poštene i sposobne.

Zašto ovo baš danas.
A da, danas je prvi april.
Aprililili

naslov: Boljitak - podrška - usaglašavanje (tri u jedan)

(autor: Srđan Đorđević)

30.3.2015.

Sada, pošto je najvaljeno da ima para i da će da se penzije i plate verovatno povećati, niko više neće ni da spominje reformu javnih preduzeća, tako da i moj predlog, da se revidiraju plate direktora i članova koje kakvih odbora, pade u vodu. Još samo gazde (MMF) da to odobre. Po ovome ko odlučuje o finansijama u kući vidi se ko je gazda. Da smo samostalni ne bismo morali nikoga da pitamo kako ćemo da raspodelimo svoje. Mogli bismo samo da se konsultujemo, ali to ovde nije slučaj.

Bravo za premijera. Održava glasačku mašinu spremnu za novu pobedu. Sada će penzionerima da povećaju (pazite na izraz - povećaju, a ne da vrate) penzije (videćemo kada i koliko), ali je najbitnije to što ona ogromna masa siromaha (oni što primaju ispod 25.000) koja je bila oduševljena što njima nije oduzeto pola hleba dnevno, sada će možda i da još dobije pola hleba dnevno. Sjajno - budući glasovi su pripravni. Još jednom bravo.

A ti, moj dragi narode, sledeći put kada budeš glasao, dobro razmisli koga ćeš. Jer, izborom tog nekog, ti si, zajedno sa njim, doveo na čelo raznih firmi (javnih, još uvek naših) gomilu direktora i članova koje kakvih odbora a da o tome nisi razmišljao. Dobro razmisli jer ne verujem da si ti od tvojih para hteo da daš g. Bajatoviću i sličnima tolike plate. Moramo da menjamo sisteme i vladanja i biranja. Najpoštenije bi bilo da o svakom direktoru razmatra nezavisno (besplatno) telo.

Da nije možda neko zaboravio dramu sa helikopterom? - čisto da podsetim
Da niste možda zaboravili bombardovanje (ko je na kojim pozicijama bio tada? - čisto i to da podsetim
Da niste možda zaboravili da smo nekada imali među prvima telefon i tramvaj? - gde se srozasmo, majko mila

Čim imamo veliku podršku od onih koji nas non-stop ugnjetavaju i ne daju nam da dišemo, mene zaboli. Odmah znam da nešto ne valja kod nas, čim dobijamo toliku podršku, sigurno. Ne znam šta je u pitanju, ali znam da ne valja. Siguran sam u to. "Sjajna" je ova demokratija, ma izmišljena za lopovluke. Ja ću da malo kraduckam (ko li ovo beše reče? - g. Velja, da vas podsetim) pa ću da se sklonim par godina (imam od kraduckanja), pa ću opet da se vratim, jer su u međuvremenu drugi kraduckali i tako.... A od kraduckanja će meni biti lepo, imaću i drugima da dam, pa ću od njih da dobijem podršku, pa ću moći da nastavim da kraduckam, milina jedna.

Pričaju da onog trenutka kada budemo primljeni u EU (jao, zažiga me nešto) treba da imamo usaglašenu spoljnu politiku, odnosno da se složimo sa Evropom (pikiraju na odnos sa Rusijom). Ta ista Evropa je bila nesložna po pitanju priznavanja Kosova (i dan danas neke članice Evrope nisu priznale Kosovo), pa ako je to usaglašavanje, onda ćemo se i mi valjda tako usaglasiti. Šalim se, znam da nećemo, mi ćemo sve morati da prihvatimo. Tada ćemo u paketu sa nezavisnim Kosovom da uđemo u EU, pa će da nas farbaju kako smo sada u Evropi (bez granica) tako da nije ni bitno ko je ko i koliki je (gde su mu granice).

Ako naša omladina jednog dana ne shvati da treba sve poskidati, promeniti sistem i naći pravog, odosmo u tandatiju. Rekao sam da ću vam vrlo brzo opisati gde je to i kako je tamo.

naslov: Prodaja Srbije - Bake rolls osvaja svet (da li i dalje važi bolje grob nego rob?)

(autor: Srđan Đorđević)

27.3.2015.

Na žalost tako je kako piše u naslovu. Međutim, ako nam je mala uteha, nismo jedini koji se prodajemo. Svi siromašni podlegoše tome, jer su ih nasamarile vođe, koje se obogatiše tako što su bili instrumentalizovani. Toliko se vapi za stranim kapitalom (skoro svaki dan predsednik vlade ili neko drugi iz njegovog okruženja govori kako je cilj stvoriti pogodno tlo za strana ulaganja) da prosto ne mogu da verujem da svi vi to podržavaju i nemo posmatraju.

Šta mislite, da će Nemac ili Šveđanin, ako ulože kapital u izgradnju nečega, na čelo tog nečega da zaposle nas. Naravno da neće. Zaposliće svoje ljude na funkcije top menadžera, zatim će naši učeni ljudi (možda i vrhunski) da zauzmu pozicije srednjeg menadžmenta, naš srednji menadžment će da zauzme mesto radnika, radnik fizikalca, a fizikalac na ulicu. Možda će neko i ostaviti fizikalca - ne razmišlja mnogo, a onda ulica postaje dom srednjeg, a možda i višeg menadžmenta. Zar to nije ropstvo. Radiš za tuđeg gazdu - robovlasnika. Samo nisi njegova svojina, ako imaš petlju, možeš i samostalno da odeš na ulicu.

Nudimo Srbiju (mladu) onima koji daju marketinški kvalitetniju ponudu, a ne da nešto stvarno valja (kao iz reklame kada Bake Rolls nadjača suvo zlato u borbi za mladu). Za slične krekere nam je zemlja i otišla. Na žalost. Još samo pametan seljak drži svoje imanje i čeka bolje dane jer će kad tad doći. Budućnost će tražiti samo hranu. A dok ne dođemo dotle, da li je zaboravljena parola iz naslova koja nas je toliko, kao narod, proslavila. Sada i ona druga iz tog doba nije više aktuelna. Sada bi se sklopio pakt i sa samim đavolom (možda već i jeste) samo da nekima bude bolje, a za druge... Tako i funkcionišemo. Kažemo, biće teško, moramo u reforme. U međuvremenu prodajemo, punimo kasu i potkupljujemo sledbenike, od kojih reformama sve to pokupimo nazad. Ali tako nam je kada smo nepismeni, povodljivi i kada smo upali u točak zapadnog zla.

Samo pare, pare, pare, morala nigde. Znam da ispadam smešan kada ovo pišem, ali to je jače od mene. Nadam se samo da ima bar još šačica ovakvih kao što sam ja. To mi je nada, a verujem i nada drugima, koji u ovoj mašini nisu ni stigli da razmisle o svemu.

Dokle god na vestima čujemo da Amerika (preko svoje ambasade) govori da je (ne)zadovoljna učinkom naše vlade ili kada nam Evropska unija predlaže novi ustav, znajte da smo robovi. Živo me zanima kada bismo se mi oglasili da ocenjujemo njihovu vladu ili njima predlažemo novi ustav, kako bi oni reagovali. Ako i mislite da ste trenutno na dobroj poziciji i da će i vaša deca biti situirana ili ste sebični ili ste kratkovidi i ne vidite da će ista sudbina zadesti neko vaše buduće praprakoleno.

Neka bar jednog dana jedan prapraunuk kaže da mu je bogati prapradeda bio na pogrešnom putu, ali da je uvideo da to ide ka zlu i da se promenio, moja duša će biti zadovoljna.

naslov: "Bolonja"

(autor: Srđan Đorđević)

25.3.2015.

Ne znam šta vi mislite o ovakvom načinu studiranja, ali ja mislim da nam generacije izlaze sa mnogo manje znanja nego ranije. Trebalo je na stari metod studiranja (ja sam generacija 85-90) dodati više prakse, da student oseti čemu mu služi znanje i ništa više, a sada i nema prakse i gubi se znanje. Drugo, svi tumače ovu "Bolonju" kako im odgovara, a ne kako je normalno ili u krajnjoj liniji kako treba. Verovatno nije dobra, čim može da se višestruko tumači.

Opet moram i po ovoj temi da vam ispričam šta lično doživeh. Kada ovako kažem nemojte da mislite da se baš lično meni desilo, nego se dogodilo u mom uskom okruženju prijatelja i rodbine. Moja sestričina je upisala, u oktobru mesecu, redovno treću godinu visoke strukovne medicinske škole u Zemunu. Prenela je jedan ispit iz druge godine. Do juna te iste školske godine je sve ispite "očistila". Kada je dete htelo da prijavi odbranu diplomskog rada za septembar ili oktobar mesec, te iste školske godine, u zavisnosti kada mentor ima slobodan termin a i da bi ga preko leta odradilo, eto iznenađenja: rekli joj u sekretarijatu da je ispunila bonus od nekih 60 bodova godišnje, te da ne sme da polaže diplomski kada je zamislila, već da mora ponovo (kao ponavljač) da upiše istu godinu i da diplomski mora da brani tek u januaru. Da li je ovo "Bolonja"? Ako jeste treba je momentalno ukinuti. Ako nije, onda je opet u pitanju neka "drpačina".

Ja sam hteo da reagujem i da idem da se bunim i kod direktorke i htedoh da teram i do ministra, ali me dete zamoli da "ne čačkam mečku" i zbog nje sam odustao. Ali, iole pametan čovek ne može a da se ne naježi na ovakve stvari. U svim sferama našeg života smo jadni i bedni. Bitno je samo da budete poltron i klimate glavom kada treba. Ko može neka izvoli. Ja nisam od tih.

Druga stvar koja me je iznervirala a to je da je na nivou Univerziteta u Beogradu propisan broj bodova da bi studenti upisali godinu na budžetu. Kada je došao taj trenutak, onda se odjednom povlači crta kod onih sa tim brojem bodova, ali sa prosekom npr iznad 8. Gde to piše, da je pored broja bodova za upis godine na budžetu potreban i prosek? Možda nisam upućen. Uputite me. Da li je i ovo po "Bolonji"?

O privatnim fakultetima ne bih ovaj put. Ne želim da dižem sam sebi pritisak preko normale.

naslov: Komunalna policija ili BusPlus policija

(autor: Srđan Đorđević)

23.3.2015.

Sa sajta grada Beograda, o delokrugu komunalne policije: "...Komunalna policija obavlja poslove koji se odnose na:
- neposredno održavanje komunalnog i drugog zakonom uređenog reda od značaja za komunalnu delatnost, na mestu održavanja reda, sprečavanjem narušvanja, odnosno, uspostavljanjem narušenog komunalnog reda..."

Iz Zakona o komunalnim delatnostima: "...Komunalne delatnosti su delatnosti od opšteg interesa. Komunalne delatnosti su:
1) snabdevanje vodom za piće; 2) prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda; 3) proizvodnja i distribucija toplotne energije; 4) upravljanje komunalnim otpadom; 5) gradski i prigradski prevoz putnika; 6) upravljanje grobljima i pogrebne usluge;
7) upravljanje javnim parkiralištima; 8) obezbeđivanje javnog osvetljenja; 9) upravljanje pijacama; 10) održavanje ulica i puteva;
11) održavanje čistoće na površinama javne namene; 12) održavanje javnih zelenih površina; 13) dimničarske usluge;
14) delatnost zoohigijene.
Komunalne delatnosti iz stava 3. tač. 1) do 4) ovog člana su delatnosti od opšteg ekonomskog interesa u smislu propisa o zaštiti potrošača....."

Sve iz ličnog iskustva i ugla gledanja. Kada pogledam ove dve navedene stvari, nešto mi nije jasno. Kako se komunalna policija stvori za minut, na licu mesta, kada BusPlus kontrola uhvati nekog bez karte, ali ih zato nema danima, nedeljama pa i mesecima:
- na zelenim pijacama (najčešće, mada se ovo dešava na svim prometnim mestima u gradu) gde se prodaje van tezgi. Pojave se jednom u dva meseca, najure prodavce na crno i misle da su završili posao, a ovi se vrate, koliko za 10 minuta posle njihovog odlaska. Tu nešto ne štima.
- na đubrištima koja se spontano stvaraju, tako što neki idiot (moram taj naziv da upotrebim) ne baci đubre u kontejner, već gde mu se ćefne, a zatim se sledbenici pojave niotkuda i eto mini deponije. Pa ako je već prvi idiot koji je bacio đubre slučajan primerak i po pitanju čoveka i po pitanju mesta, ostali će 90% baciti na to mesto (jadna je naša kultura i naše vaspitanje) tako da tu komunalna policija može da "uhvati zločinaca i zločinaca". Što se tiče đubreta po parkovima i tu bi imali posla, ali njih nigde. Retko koji park nije prljav. Kantu za đubre ne možete da nađete neki put ni na kilometar okolo, pa i pored sve dobre volje ste neki put primorani da bacite nešto gde ne treba - ako nije za džep ili nemate kesu kod sebe.
- što se tiče održavanja groblja, pogledajte samo parcelu 27 na Centralnom groblju i biće vam jasno kako se to održava (nema ni jednog spomenika da se nije nakrivio) , a održavnje se plaća uredno.
- .....

Komunalna policijo, gde ste? A da, zaboravih, "hvatate ove bez karata u javnim prevozima".

naslov: Kako doći do pametnih i poštenih? (da li je kod nas, baš uvek, neminovna"kuka i motika")

(autor: Srđan Đorđević)

19.3.2015.

Uvukao se nemir u mene, zadnjih nekoliko meseci i ne popušta. Sve više se plašim za našu budućnost. Mislim da nećemo uspeti nikada da izaberemo prave, pametne, sposobne i poštene da vode ovu zemlju u bolje sutra. Nisam pametan ni koji bi put bio ka tome. Da li nagovoriti pametne, sposobne i poštene da počnu da se bave politikom, osnuju novu snagu, pa onda na izborima da dobiju... Pitanje je da li bi uspeli toliko da nalažu ovaj narod u kampanji, kao ovi iskusni, da bi dobili izbore. Ne verujem. Zašto? Zbog epiteta pošteni. A da li bi pravi put bio da pametni, sposobni i pošteni uđu u neku partiju pa da kroz nju dođu na vlast i povedu ovu zemlju na bolje? Ne verujem. To je zbog ovog pametni i onog našeg starog i istinitog: pametniji popušta. Kako onda? Da li vi imate predlog?

Kada bih ja uspeo nekako čarobnim štapom da dovedem pametne poštene i sposobne na vlast, prvo što bih uradio, a to je da ih zamolim da donesu nove zakone za ono što nam škripi, a to je: zakon o poljoprivredi, zakon o radu, zakon o medijima, zakon o pravosuđu, zakon o prosveti, zakon o političkim partijama, zakon o penzionom i socijalnom uređenju, zakon o vojsci, zakon o zdravstvu, zakon o životu. Da, probao sam sve da nabrojim, pa sam video da se ne bih zaustavio i zato sam dodao zakon o životu, kojim sam hteo da ukažem na to da nam ništa nije dobro. Možda i imamo zakone, ali ih niko ne šljivi 2%. Kako znam? Jednostavno: Ne bi bilo ovoliko spornih pitanja iz svih oblasti društva. Kada sam rekao da se donesu zakoni, nisam mislio da se prepišu oni iz "razvijenih" područja, jer pitanje je šta je pojam "razvijen". Razvijen može biti i lopov i nepismen i ko zna ko. Tako da mislim da je put ka stvaranju pravog i pravednog društva izvan svih mapa i navigatora.

Ovi se ubiše da nam preko medija prikažu kako nam cvetaju ruže, a ja slepac, nikako to da primetim. Sve je polovično (tako se kaže, inače sam preterao, trebao sam da kažem sve je stotinično, ali taj izraz ne postoji). Jer, npr. hvale se kako su otvorili školu, a nisam siguran da li je kadar u toj školi dobar. To bi bilo kao da ste završili fasadu neke zgrade, a unutra ni parketa ni vode ni struje. Kada rekoh ovi, mislim na sadašnju vladu a i vlade pre ove. Mislim da ni u jednoj zemlji ne cvetaju ruže baš svima, ali kada bi uspeli da podmirimo dve trećine našeg društva, mi bi bili carevi. Ovako, nisam siguran dokle će kuka i motika da izdrži. Kuka i motika je sve veća i brojnija. Beda prati kuku i motiku, pa kako raste beda raste i ona. Blizu je da postane punoletna i prihvati na sebe odgovornost svojih postupaka.

Pomozite mi. Vidite da lutam. Kažite mi (nam) pravi put.

naslov: Tema potiskuje temu i zlo odlazi u zaborav

(autor: Srđan Đorđević)

16.3.2015.

Da li neko još priča o Perčeviću? Ne. O Matijeviću? Ne. O Miškoviću? Ne. O Kosmajcu? Ne. O Đuriću? Ne. O Terziću? Ne. Zašto? Pa jednostavno u takvom smo okruženju, da se svaki treći dan pojavi neki novi Mišković, Karić, a stari ode u zaborav. Pa još ako se "Vlasi ne sete" ni za godišnjicu da ih pomenu, odlično. Čekaju samo još da zastari predmet i eto im opet šanse da nastave gde su stali. Malo da prođe vreme i da im se zaborave nedela, eto njih ponovo. Kao feniksi.

Čekam samo da Dačić još malo "poraste" (Ah, Tadiću, Tadiću... ccc) i eto nama ostatka porodice Milošević (Marko, Mira, ...) nazad u Srbiji. Ali što da ne. Ne znam ni da li im je nešto suđeno i presuđeno ili se i to zaboravilo. Svi idu na kartu zaborava, jer toliko novih vesti potisnu stare, da jednostavno zaboravimo i šta smo juče ručali, a kamoli ko nas je pokrao.

Nikako da steknemo osećaj da smo lično pokradeni kod svake malverzacije. Možda bismo drugačije razmišljali. Možda bismo pamtili svakog posebno i kada je i koliko nas je. Ovako, učili nas decenijama da je državno ničije ili svačije i da ne dodiruje nikoga baš baš lično, pa zato i zaboravljamo. Treba uvesti rubriku za nezaborav i svakih mesec dana ponavljati spisak ko je, koliko je i kada je. Znam, neko će odmah da se upita gde će sve to da stane, jer bi se spisak stalno širio? I u pravu je. Morali bismo nekako da ih rangiramo, pa da oni najgori stalno budu u vrhu. A možda bi, da dođu pravi, sposobni i pošteni, taj spisak i imao kraj ili bi makar konvergirao.

Računao ja jednom, onako iz fazona, šta bismo sve mogli sa parama koje su NAMA pokrali menadžeri ili ljudi njima bliski. Došlo se do neke cifre (grube) za koju bi moglo da se izgradi, misli, stotinak novih bolnica, ma nešto strašno. Dobro mi i opstajemo.

Nisam pesimista, verujte mi, ali ako ne nadjemo prave, koje ćemo stvarno da podržimo (ali to je mnogo teško) ili, opet ponavljam, ako g. Vučić (koji ima ovoliku podršku) hitno ne proba da dovede prave na prava mesta, odosmo i mi u zaborav, kao i sve navedeno.

Ja, na primer, nikada neću zaboraviti bombardovanje, one koji su tada vodili politiku, kao i one koji su nas bombardovali.

naslov: Najveći poslodavac - država (vlada i skupština)

(autor: Srđan Đorđević)

13.3.2015.

Posmatrajmo državu kao ogromno preduzeće koje u svom vlasništvu ima zemljište, objekte, zaposlene.

Da li su vlada i u manjoj meri skupština dobri poslodavci, odnosno da li nam preduzeće, sa izabranim menadžmentom (ili bordom direktora), dobro funkcioniše? Ne. Na gubitku je iz godine u godinu. Obično preduzeće ode u bankrot, zatvori se, a gazda živi na staroj ušteđevini (ako je stvorio zalihe) ili pokušava sa novom firmom da "iščupa stvar". Međutim ovo naše preduzeće ne funkcioniše tako. Ovde čak svi direktori i dalje imaju iste plate, menadžment se ne menja, ili se retko menja. Novi menadžment vodi preduzeće kao stari, ništa novo ne pokušava da uradi jer su im plate dobre, čak ako imaju sreće, odnosno, izmanipulišu dovoljno narodom, možda i dalje sa zadovoljstvom nastavljaju da vode preduzeće koje ide u gubitak, jer im je lepo. Umesto da takav poslodavac stvarno bude za primer ostalima i nauči ostale kako treba da se radi, on ih uči kako manipulisati masama i kako opstati na čelu gubitaške firme. Ulaskom u radni odnos u takvo, najveće preduzeće, sebi ste obezbedili solidnu platu bar dve trećine radnog staža. Ali morate da budete specifični - kao čovek.

Žalosno je što nemamo da jedemo pored onoliko plodne zemlje. Uvedite program kojim ćete smanjiti nezaposlenost i vratiti selo u istom potezu - dajte zainteresovanim (ugroženim - gladnim) šansu da odu na selo i da krenu sa razvojem poljoprivrede i stočarstva. Zaposlite ljude na nova radna mesta, prekvalifikujte ih, usmerite ih, naredite im - uložite u granu koja će vam se isplatiti. Imate kapital, vlast, moć, ali ne umete, očigledno.

Kod nas se kaže "zdravlje na usta ulazi", pa tako ako ništa ne stavljamo u usta bićemo, a mi već jesmo, bolesni. Nikako da ozdravimo. Ovo je hronična opstrukcija... Ozdravljenjem sela, vratili bismo porodici mesto gde treba, postojalo bi pravo iskonsko ognjište, što je i stub društva. Ovako mi teramo seljake da napuste domove, time nema ko da nas hrani, razboljevamo se, a žudimo da postanemo bogati. Kako? A i zašto, kada smo bolesni?

Ako bi došli neki pametni i pošteni, nadam se da bi se okrenuli selu, stvorili takav ambijent da možemo sami sebe da hranimo, onda bi sve išlo drugačije. Onda bi sledeći korak bio da stvaramo toliko da hranimo druge, a od njih da dobijamo ono što nam treba pored hrane. Kada bi došli sposobni i pošteni na čelo najveće firme tada bi, nadam se, od drugih tražili oružje, da niko ne sme silom da nam preti. Onda bismo mogli da imamo polazne osnove za bilo kakve pregovore. A ovi sadašnji, najveći poslodavci, samo kukaju i traže strane investicije, jer sa svojim ne umeju da raspolažu. Rasprodajemo zemlju u svakom smislu. Nestajemo. Znaju samo da uzmu od zaposlenih, ali visoki menadžment ne diraju.

Da dođu pravi i pošteni nadam se da bi doneli zakon da se neuspešni poslodavci kazne, tako što nikada više ne mogu da vode najveću firmu, da moraju da isključivo žive od sopstvenog rada, a da eventualno mogu da se prekvalifikuju i rade ono što im pravi i pošteni budu odredili. Utopija? Na žalost, jeste. Ali, lepo je neki put i sanjati.

naslov: Javne nabavke ("legalna drpačina")

(autor: Srđan Đorđević)

11.3.2015.

Mislim da su kod nas javne nabavke napravljene tako, da je to "legalna drpačina". Evo nekoliko primera (u kojima sam lično učestvovao) koji, po meni, to potvrđuju.

JP Beogradski .... (namerno neću spominjati puna imena sada, nego kada bude trebalo, ako bude trebalo) raspisao je tender za nabavku tonera na godišnjem nivou. Pored svih potrebnih papira (poreskih uverenja, boniteta i sl.) potrebno je bilo dostaviti potvrdu da su toneri original. Ja kupujem te tonere od ovlašćenog distributera dotičnog proizvođača, koji mi navodi da tu potvrdu ne može on da mi izda, već predstavništvo proizvođača u Beogradu. Odlazim do njih, ali mi oni za izdavanje takve potvrde traže da imam kupovinu njihovih tonera na godišnjem nivou u vrednosti od npr. 200.000 $ (nisam mnogo pogrešio, ako sam uopšte pogrešio). Pazite, ne daju mi potvrdu da smem da prodajem njihove tonere kupljene od njihovog ovlašćenog distributera. Strašno. Ja im zatim tražim potvrdu da ne smem da prodajem te tonere, ali oni začuđeni samo govore da to ne smeju. Onda naravno (ko ima dobre veze) uzme kredit i kupi tonere u potrebnoj vrednosti, znajući da će mu se vratiti ili jednostavno proizvođaču "ćušne" lep iznos da dobije potvrdu. Tako on izađe jedini sa svim potvrdama na tender i može "da radi šta hoće". Inače, tender u ovom preduzeću je oko 20.000€. Pa vi vidite koliko takvih ima.

Drugi primer mi se dogodio na tenderu u gradskoj upravi, kada je raspisan tender za poklon ..... U spisku potrebnih artikala naveden je jedan artikal sa takvom specifikacijom, koji ne postoji na našem tržištu, niti je standardan pa da može da se uveze. Počeh da se raspitujem kod našeg proizvođača, koji inače pravi te artikle, da li bi mi on mogao eventualno da "napravi" takav proizvod u količini traženoj u tenderu. Međutim, iznenađenje, on mi reče da mu je to već naručeno i da će za naručioca baš tu količinu da napravi i da je neće ponavljati. Reče mi i ko je naručilac. I šta mislite ko je dobio tender? Bravo, pogodili ste, baš pomenuti naručilac. Da bih ovo još potvrdio, kada sam pitao koleginicu iz treće firme da li će da učestvuje na ovom tenderu (praveći se lud kao da ne znam pozadinu), ona mi reče da neće, jer je to već sve dogovoreno za ....i ponovi mi ime naručioca. Slučajnost.

Treći primer je jedan skorašnji tender opet za ogromno JP i tiče se usluga koje su u obavezi da se rade svake tri godine ili kada god se menja proizvodni proces. U zahtevima se traži da je firma koja učestvuje na tenderu dužna da ima tri lica sa određenom licencom, iako zakon zahteva samo jedno lice. Zašto? E pa zato što firma za koju se "radi tender" ima baš tri lica sa pomenutom licencom, a malo je takvih - možda ih i nema više u Srbiji.

Kada pogledate sva tri tendera ne vidite nelegalnu stvar, zar ne?

Da bude najcrnje, za neku statistiku, ovo su jedina tri tendera na kojma sam se pojavio kao zainteresovana strana. Pa posle nemoj u politiku i odradi "pošteno" posao, pa kako znaš i umeš zaradi hleb svojoj porodici (ako možeš).

naslov: Obrazovanje

(autor: Srđan Đorđević)

9.3.2015.

Pre neki dan slušam nekoliko ljudi u raznim terminima i emisijama, koji raspravljaju o obrazovanju: ministra Verbića, g-đu Turajlić, prof. Stankovića sa ETFa, prof. Zeca sa Ekonomskog, ministrovog savetnika g. Šuvakova... i dadoše mi šlagvort da i ja nešto o ovome napišem.
Opet sve posmatram iz svog ugla i na osnovu ličnih iskustava. Molim vas ili me opovrgnite ili podržite da sam u pravu.
Prvo, nikako ne bismo smeli da dozvolimo da decu, dva osnovna predmeta: srpski i matematiku, uče učitelji a ne "srbi i matematičari". Pogrešan princip rada na početku (četiri godine) i eto belaja kasnije. Drugo, srpski i matematika, kao dva osnovna parametra pismenosti dece, treba da budu predmeti na koje ne treba "gledati kroz prste". Ako deca to ne znaju, "majka znanja" im je na raspolaganju. Ništa mi nismo uradili ako pustimo dete da položi razred, ako nije savladalo npr. rad sa razlomcima. Samo produžavamo njegovo neznanje, jer ćemu ti isti razlomci kasnije trebati za složenije matematičke operacije, koje neće moći da savlada zato što ne zna te razlomke, pa tako u nedogled. Šta smo uradili? Kao opismenili smo ga puštanjem. Nije tačno. Treba uvesti jače kriterijume, ali kod osnovnih stvari. Međutim, treba biti "majstor" i razaznati koje su to osnovne stvari. Da li je to godina u kojoj se "potukao" persijski imperator sa mongolskim, ili je to broj tona rude koje proizvede rudnik u Zimbabveu, ili je to kako se menja po padežima reč astal (prva reč koja mi je pala na pamet) ili je to množenje dva broja.
Kadar po školama je ispod proseka. Primer: Retko koje dete iz drugih škola (koja nije Matematička gimnazija) parira ovim đacima iz Matematičke, u znanju iz matematike. Zašto? Zato što nema adekvatnog nastavnika, da u njemu vidi talenat i pomogne mu na dodatnoj nastavi, da ispolji sav svoj talenat. Nemojte mi reći da u Srbiji ima samo 100 djaka po generaciji kapacitet da bude dobar matematičar. Problem je ta dodatna nastava. Ko će to da plati? Nije sve u novcu, ali ne može ni bez njega. Tu treba naći pravi balans, prava merila za vrednovanje i plaćanje. Ne mogu imati svi iste plate jer nisu istog kvaliteta, to je sigurno. Ali tu onda kreću manipulacije, mita, potkradanja i sl. jer mi smo takvi.
Mnogi nastavnici misle da su bogom dani i da je njihov predmet iznad ostalih. Nemaju osećaj kome predaju taj predmet. Ne treba deci koja su se opredelila za zanimanja tipa automehanika i slično, akcenat stavljati na umetnost i sl. To treba da se po školama reši. To treba direktori škola da reše. Takođe ima i onih nastavnika koji imaju znanje, ali samo za sebe. Ne umeju da prenesu drugima. Ni takvi ne trebaju u nastavi. Tu je ministarstvo koje treba da oceni rad ovakvih i da im da adekvatna uputstva. Veliki su to "zalogaji" za reformu, ali po meni ona mora da se sprovodi kontinualno i da se stalno prati, jer koliko budemo "pismena" nacija toliko ćemo u očima drugih vredeti.
Ali, za kraj: Da li je svima u interesu da imaju pismen narod? Naravno da političarima to nije u interesu, jer neće moći toliko da manipulišu njime. A ko je taj koji treba da sprovede reforme u prosveti? Političari. (twilight zone)
Čemu nama služi Akademija nauka?
Izopačeni smo do zla boga i sve više guramo u tom smeru, na žalost.
Jesam diplomirani inženjer elektrotehmike i nisam ni matematičar ni fizičar, ali bih smeo "na crtu" mnogim nastavnicima matematike i fizike da dokažem kvalitet mog prenošenja znanja deci u odnosu na njihov, garantujem.
Dobijem ospice kada vidim "trafikantkinju" da čuka u digitron koliko treba da mi vrati kusura od 100 din za novine koje koštaju 40.

naslov: Vlada u senci

(autor: Srđan Đorđević)

8.3.2015.

Kažu na vestima da će DS (Demokratska stranka) na čelu sa g. Pajtićem da osnuje vladu u senci.
Mož'te misliti - vladu u senci.
Prvo što sam pomislio u sebi: jao neće valjda opet oni iz njihovih redova da nas potkradaju. Ali ne, g. Stefanović je skoro rekao jednom prilikom da se DS "očistio", doduše ne skroz, ali dosta, od "takvih". Ja koliko znam u onoj "Tadićevoj" garnituri bejahu i on i Pajtić na visokim položajima - valjda su znali šta im rade visoki saradnici.
Posle mi rekoše da je to vlada u senci i da oni rade "kobajagi". Laknulo mi je, ali s oprezom ću pratiti njen rad.
Posle sam počeo da razmišljam na konto svega ovoga: "u senci" je verovatno zato što se sakriva iza nekoga. Ne, nije to, možda je "u senci" zato što je u 'ladovini i to debeloj - a zna se za koga se to kaže. Na kraju rekoh sebi: ma to je senka stvarne vlade, pa šta glavna vlada uradi, a senka odmah za njom isto to. Šta je od svega toga "vlada u senci" ostaje nam da vidimo. Jedno je sigurno, ako kažete da ćete da osnujete "vladu u senci", bićete na vestima tog dana sigurno, a možda ćete se zadržati i nekoliko dana po ovoj temi.
Trebao bi sada g. Vučić da se zabrine zbog senke. Ne verujem. Pogotovo ne senke od DS, koja mu je svojim prethodnim radom obrazovala sadašnju vladu na čijem je on čelu. Šta, deluje vam izmešano? Kako DS i SNS? Pa dodajte jo i SPS - one koji su bili glavni kada su nas bombardovali. Šta, nije to ista ona, ona je Slobina. A Dačić, da li je i on postojao tada? Jeste i te kako i to je bio na vrlo visokom položaju. Ah, Tadiću, Tadiću, ... cccc.
Eeeeee, pa sami ste birali šta da jedete, sada jedite to što vam daju. Šta, niste znali koga ćete? DOS svoje odradio pa hajde ponovo one od bombardovanja. Jeste DOS debelo "za....o" (čitaj zabrljao) nema govora i ne bi trebali da postoje više, ali i ovi "iz doba bombardovanja" su takođe "za...li" (čitaj zabrljali). Zato eto opet se svodimo na isto, što stalno pričam, a to je da treba naći nove ali poštene. Šta, nemamo takve? Onda treba ćutimo i trpimo, neka nas kradu, neka nam otimaju penzije, neka nas bombarduju...neka....

naslov: Ne želim...(motiv: "Ne volem" od Đ. Balaševića)

(autor: Srđan Đorđević)

6.3.2015.

Ne želim da drhtimo da li će nam se deca vratiti iz grada živa i zrdava.
Ne želim da strepimo da li će im neko poturiti drogu.
Ne želim da nam propada plodna zemlja.
Ne želim da nam drugi seku bagrenje.
Ne želim ništa da "podmazujemo sa 100 €".
Ne želim da iz škola izlaze sve veće neznalice.
Ne želim da čekamo na presude 100 godina.
Ne želim u bolnicu (pre ću da završim kući) onakvu kakva je.
Ne želim da idemo kod tri različita lekara da bih se opredelio šta je dobro.
Ne želim da dižemo kredite da bismo se lečili.
Ne želim da dižemo kredite da bismo ženili/udavali decu.
Ne želim da dižemo kredite da bismo išli na odmor jednom godišnje.
Ne želim crne džipove parkirane po travi, one koji prelaze kolonu preko pune linije (figurativno rečeno)... Nemam ništa protiv bogatih i treba da ih ima što više - dokaz da nam je zemlja bogata, ali samo koji su poštenim radom to ostvarili.
Ne želim siromašne u našoj zemlji.
Ne želim da nam selo izumire (daću u kasnijim temama konkretan predlog, koji mislim da je spas za ovo).
Ne želim da nam deca beže u inostranstvo.
Ne želim da se na direktorska mesta javnih i ostalih preduzeća i ustanova čiji je država vlasnik postavljaju partijski nestručni ljudi. Lično sam doživeo jedan izbor u JP grada Beograda, kada mi je predsednik komisije rekao: "Vidi se da ste sjajan kandidat, ali ja tu ne mogu ništa....". Ima i dobrih direktora, ali ako partijski ne odgovaraju, na njihovo mesto će se dovesti partijski podobni, pa makar i uništili preduzeće svojim umećem.
Ne želim "izmišljena" direktorska mesta.
Ne želim krađe u javnim nabavkama (biće detaljno ispričano u nekoj od narednih tema šta sam lično video za vreme DOS-ovaca).
Ne želim nepismene.
Ne želim lopove.
Ne želim ulizice.
Ne želim da slušamo "umne razgovore" naših estradnih umetnika (ne svih naravno) na svim kanalima u najboljim terminima.
Ne želim da prve-udarne vesti na TV-u budu ubistva, krađe, nesreće (treba zakonom zabraniti).
Ne želim u Evropu - ovakvu koja truje.
Ne želim da se opredeljujemo na čijoj smo strani.
Ne želim.... Moram da stanem sa nabrajanjem, jer ovome trenutno nema kraja.

naslov: Državni menadžment

(autor: Srđan Đorđević)

4.3.2015.

Podseti me Ivan Ivanović pre neki dan na nešto, što ne mogu da shvatim, a to je plata D. Bajatovića koji je direktor Srbijagasa.
Osnovna moja kontradikcija u glavi, je ta da je preduzeće (koliko god je od nacionalnog interesa) veliki gubitaš, a plata pomenutog gospodina je tolika, da je srazmerna gubicima preduzeća.
Pazite, to je JP pa još na republičkom nivou - što znači da ima bar još 5 jakih plata za članove upravnog, nadzornog ili kakvog god odbora. Ko su oni, e to ne znam - ne mogu da gubim vreme istražujući, ali znam samo sigurno (sa sigurnošću od 90%) da su to ljudi iz partija koje su na vlasti.
Neka je pomenuti gospodin direktor možda toliko i sposoban, ali da neko u takvoj firmi prima od države (naše pare) za mesec dana, kao što primi penzioner iz "povlašćene" grupe penzionera (ovi siromasi sa primanjima manjim od 25.000) za 6 godina, mislim da je to sramota.
Opet, to je moje mišljenje. S druge strane, možda je pomenuti gospodin direktor stvarno "car" u svojoj branši, onda se ja pitam zašto ga onda ne pozajmite železari, već brinete kako ćete i šta ćete sa njom?
Ako želite da svi stežete kaiš, smanjite plate svim rukovodiocima na "normalne" i prikažite javno spisak (ime, prezime, datum rođenja, pripadnost partiji, naziv preduzeća, naziv funkcije-pozicije u preduzeću i primanja na tim funkcijama-pozicijama) svih članova svih odbora JP i drugih "državnih" ustanova. Izbacite ga u formi tabele (npr. excelove) da lako možemo da vidimo ko je na više mesta, ako ima i takvih i da mi predložimo "mere štednje" (i mi umemo da izračunamo koliko svakom od njih treba da "skinemo", da bi na državnom nivou "uštedeli" više nego sadašnjim sprovedenim "merama"…).
Usput: Pre dan-dva reče g. Vučić na TV: "…. uradili smo to, to, to,…, pa šta još hoćete?". Ja ga molim da ništa više ne uradi. Ako je stvarno g. Vučić željan da samo pomogne ovom narodu, pod hitno ga molim da okupi prave ljude oko sebe, neka kumi i moli, a da je pametan trebao bi, sve za koje zna da vrede, da mu pomognu - i da se usput ne obazire da li su oni poltroni* ili nisu. Ima podršku naroda, što je najbitnije, a izgubiće je sigurno, ako ovako nastavi (odnosno ako ovako nastave oko njega, a on ih pusti).
Hitno treba doneti takav zakon da onaj lider neke partije, čiji je član rukovodstva ili neko ko je na važnim funkcijama za vreme njegovog mandata krao i dokazalo se da je lopov, zauvek mora da napusti politiku.

*poltron - uvlaka, dupeuvlaka, ulizica, viroguzac, padobranac, čep, radijator, utikač…neko ko se dodvorava drugoj osobi, pa još nema meru…

naslov: Mere štednje

(autor: Srđan Đorđević)

27.2.2015.

Nisam ništa pisao kada je ovo bilo aktuelno, ali da se ne zaboravi.

Čestitam svim penzionerima kojima nije "dirana" penzija u novim (sada već starim) merama g. Vučica (njih je po nekim podacima oko 1.039.443). Sada će svi oni, za te pare koje su ne daj bože mogle da im se "skinu", moći da se nakupuju svega i svačega...
Bravo za vladu g. Vučica i njegov uspeh. Kolika glasačka masa u jednom potezu. Još jednom bravo!
Takođe, bravo za vladu g. Vučica koji će na penzionerima, kojima su penzije od 25.000 do 40.000 (njih je po nekim podacima oko 437.068), da "zaradi" oko 720 miliona dinara mesečno, oduzevši im u proseku po kilo hleba dnevno.
Bravo i za "zaradu" nad onom grupom penzionera (njih je po nekim podacima oko 215.415) koji su "bogataši", koja mesečno iznosi oko 2,4 milijardi dinara mesečno. E, njima je već uzeto po 300 g mesa dnevno, morate priznati da je ovo stavka.

Znači da rezimiramo - mesečna zarada od penzionera je oko 3 milijarde dinara.
BRAVO!
Ali, samo da se razumemo, nije ovo "zarada" jer niko nije nešto proizveo ili trgovao sa nečim pa zaradio, nego je najjednostavnije otimanje.
I još nešto, ako su ovo jedine do sada vidljive mere štednje, to je strašno.

Ja dođoh do neke grube, ali solidne računice:
Svaki zaposleni izdvaja oko 20% za penziju od bruto plate, pa tako onaj sa platom od 50.000 neto izdvaja sebi 16,5 hiljada mesečno - za 45 godina staža je sebi izdvojio skoro 9 miliona dinara - da može u penziji da prima po 50 hiljada bar još 15 godina, a znamo da se penzija prima kud i kamo manje od plate. Znači da samo oni koji žive preko 80 godina možda nisu sebi obezbedili ovaj novac.

Ali, nadam se da niste pomislili da je kraj. Da ovm tekstom slučajno ne likuju ni g. Tadić, ni g. Koštunica, ni g. Čedomir, ni g. Dinkić, ni g. Đilas, ni g. Pajtić, ni g. Živković, ni... a o g. Dačiću, g. Ljajiću i drugima koji su i sada na vlasti da i ne govorim, jer svi su oni u začaronm krugu vlasti već 25 godina i svi su sve pokazali šta znaju i umeju - a umešni su, nema govora, ali samo da nas zamajavaju i sebi donose basnosnovnu korist - a zna se kome je sve otimano - nama.
E pa dosta je bilo svih njih. Trebaju nam novi, pošteni koji će stvarno biti vođe naroda.

Što se tiče plata u javnom sektoru, to već možda i donekle mogu da 'ajde i kažem smelo je, jer država im je poslodavac. Ali, uskoro ću baš o našem najvećem poslodavcu.

naslov: Da li mora baš tako?

(autor: Srđan Đorđević)

26.2.2015.

Ovo je izlizano i ko zna koliko puta napisano od mnogo ljudi, ali kako je ovo sasvim lična rubrika, a i da me bolje upoznate, da napišem i ja koji redak.
Uhvatih sebe po ko zna koji put da držim daljinski od TV i da prelistavam kanale na kojima ne mogu da nađem ništa što me zanima i na žalost ostadoh na nekom od njih tek da bih gledao TV umesto da sam se okrenuo i uzeo neku knjigu. Sve više čitam, nema govora, ali nekolikogodišnja navika da gledam TV je ostala. Kamo sreće da smo kao narod načitaniji pa doživim (a sigurno neću) da oni piplmetri pokažu da su rijaliti na poslednjem mestu, na pretposlednjem zvezde i zvezdice čega god, a da su na dnu lestvice istočnjačke i latino američke serije.
Voleo bih da su mi deca rasla uz "Neven", "Poletarac", "S vanglom kroz svet", ali nisu. Njima su na trpezi bili servirani "Goku", "Nindže kornjače", "Moćni rendžeri" i sl. Pre neki dan mi ćerka (17g) reče da joj se mnogo sviđaju ove "moje" emisije, jer ih sada po neki put odgleda, kada daju reprize.
Pre trideset godina gledali smo u muziku, filmove i modu sa zapada sa divljenjem i čeznuli za njima, a sada kada su nam na dohvat ruke i dostupni vidimo (na žalost ne svi) kakvo je to zlo i koja je to količina neukusa i nekulture nama poturena pored muzike koju volimo. Pare i samo pare su bit života na zapadu. Nismo bili takvi, a u to smo se i ovde pretvorili.
Porodicu spuštamo na drugo, treće, pa i dvocifreno mesto važnosti naših života i pretvaramo se u idiote, koji ne vide propast svoje dece.
Reklama gde majka govori ćerci o svojoj tetovaži na guzi, kao neuporedivo bolje napravljenoj nego što je to sebi uradila ćerka, a usput se reklamiraju kola, meni su vrhunac neukusa.
Kada je glavna poenta druge reklame takva da je ono što se zapamtilo (bar ja) to što je, mislim zet u kući, ubacio zrno graška u trticu pečenog pileta koje stoji servirano na stolu, pitamo se čemu to vodi?
Da li je želja onih koji kontrolišu putem para sva događanja ispred sebe, da toliko zatupimo, ili...?
Zatim, da li je diskriminacija ako se neke usluge nude samo mlađima od trideset godina?
Ko je procenio da je dvanaest godina granica za gledaoce "Sulejmana" gde su klanja ljudi u svakoj epizodi?
Deklaracije na nekim proizvodima su pisane fontom četiri, koji i uz slabe lupe ne mogu da se pročitaju. Ko to dozvoljava?
Pre smo bezbrižno dolazili u grad oko 19h i vraćali se do 24h potpuno zadovoljeni igrom i zavitlavanjem i spremno dečekivali sutrašnji posao ili školu, a sada se tek kreće u 23h, pa da li je to normalno?
Ako neko potegne nož na nekog bio je smak sveta, a sada bez heklera nisi niko i ništa.
Znam, nismo imali slobodu govora, nismo imali demokratiju, bili smo siromašni, ali duhom stabilni. Sada smo još siromašniji a duh sve više gubimo i utapamo se u svetsko roblje nove globalizacije, ali imamo demokratiju. Omrznuću tu reč i tu tekovinu društva jer sa njom povezujem propast onog što nas čini ljudima.
Ne mogu više, počeh da pišem sve što mi padne na pamet, a to nije lepo čitati.
Predlažem da se vrate školske bluze, makar u osnovnoj školi - da deca ne zavide jedni drugima na garderobi, ističemo time jednakost dece i ljudi, a time i čuvamo garderobu. Neka sam staromodan sto odsto - takav sam.

naslov: Kako i da li može bolje?

(autor: Srđan Đorđević)

25.2.2015.

Da li je uopšte moguće i da li postoje "pravi, sposobni, pošteni, ..." koji bi ovu zemlju izvukli iz ćorsokaka?
Kako ih pronaći, izabrati i zadržati na vlasti dokle god idemo na gore?

Ja stvarno za sada to ne vidim. Ako neko ima predlog neka hitno napiše. Samo nemojte, molim vas, ove iz sadašnje politike.
Mnogo mi je žao što g. Vučić to nije (jer sa onolikom podrškom moglo se...), ili bar mom umu to do sada nije dokazao. Čak me sve više uverava da nije on taj. Glavna greška mu je njegovo mnogo pogrešno okruženje, ali okruženje on sam bira, tako da je znači on mnogo pogrešan. Ne mogu više da podnesem "...kako i sam premijer navodi..." - ubij te me, ali ne mogu. Ne smeta mi sam premijer koliko ovi oko njega - verovali ili ne.
Nemojte da neko pomisli da ga treba smeniti sa ovima iz ex DOSa.
Ne, ne treba ga smeniti dokle god se ne nađe pravi. Ako ne nađemo pravog, ne treba ga uopšte smeniti, jer mi smo onda zaslužili da nestanemo. Ovi iz ex DOSa su pokazali šta znaju ili bolje reći šta su znali (eto gde smo stigli posle njihovih 20 godina), ali dve stvari im neću zaboraviti nikada: 1. uveli su kakvu takvu demokratiju i 2. doveli su ove na vlast (ovo ja lično najviše g. Tadiću čestitam).
Lepo je pročitati neke članke i čuti neka mišljenja od mnogih naših intelektualaca i javnih ličnosti: Matije Bećkovića, Vladete Jerotića, Gorana Markovića, Novaka Đokovića, Dragana Petrovića, Zorana Ćirjakovića, Ljiljane Smajlović,... (nasumice izabrani po nekim poslednjim čitanim tekstovima sa moje strane), ali njih ne razumeju široke mase nego mi koji smo "valjda" u krugu intelektualaca. Ali, da ne pomisli neko da je intelektualac isto što i pametan čovek. Nikako nije. Čak kod nas nema veze ni sa obrazovanjem ni sa načitanošću. I mi se gubimo polako. Ovo je sve sa moje tačke gledišta, jer prošao sam sve i svašta u životu. Lepo je i nasmejati se pored Zorana Kesića, ali da li je to put ka osvešćivanju ovog naroda. Po meni nije. Nije ni put ovo što ja sada radim, ali ja jednostavno moram i neću stati dok ili ne umrem ili se put ka boljem ne nađe ili sam vidim da je beznađe.

Moram još jednom da napomenem, da budem 100% siguran da sam shvaćen: ne pominjite mi ove iz ex DOSa - bar meni nemojte.

Zato: Hitno se traže predlozi za pronalaženje pravog puta ili, ako niste znali šta je "tandarija", vrlo brzo odosmo baš tamo i onda ću vam je opisati.

"Dok se....

Dok se katarke lome u buri
I brod se raspada u komade
Spašće se onaj ko zažmuri
I duboko u sebi mir pronađe"

Milovan Danojlić

naslov: Javni notari, javna pljačka, neznanje ili loši zakoni

(autor: Srđan Đorđević)

24.2.2015.

Ovo je jedan od hiljadu primera šta sve nama ne valja u zemlji i zašto hitno treba ostvariti cilj iz uvoda. Bila mi je potrebna overa punomoćja za advokata da mi završi neki posao i dobio sam instrukcije da se javim odgovarajućem notaru i da mi to uradi, jer navodno je to u njihovoj nadležnosti. Rečeno mi je da naglasim da treba da izvršim solemizaciju jer je tako decidno rečeno da treba samo da mi se izvrši overa, čime privatna izjava postaje javna i validna za sud, a ne da mi oni sačine ceo dokument. Napomenuto mi je da će to da me košta oko 3.000 dinara. Kada sam zvao dogovorenog javnog beležnika rečeno mi je da neće biti ceo dan u kancelariji. Zbog hitnosti posla, prionuh na potragu drugog javnog notara preko interneta. Naleteo sam u podacima na jednu gospođu iz Zemuna sa telefonom 011/2192-505. Javila se njena sekretarica, ili sada popularno office assistant (o ovome će tek biti tema za raspravu), koja mi je iz rukava saopštila da za moje punomoćje ne može da se izvrši samo solemizacija već je to isključivo u njihovoj nadležnosti i da moraju oni da mi sačine dokument, što bi naravno koštalo još više, reče oko 5.500 dinara. Kada sam se požalio mom advokatu, on reče da ga sačekam da proveri još nešto. Posle pet minuta me je nazvao i rekao da sve to - solemizaciju punomoćja (namerno forsiram ovu reč) mogu da završim u IV opštinskom sudu na Novom Beogradu (i ovo mi nije jasno, zašto se kaže na a ne u Novom Beogradu). Otidoh tamo i sve završih za 10 minuta uz naknadu od 600 dinara.
Sada treba čovek da ima vremena pa da vidi ko ovde greši: advokat koji te uputi prvo na jednu a zatim na drugu stranu, javni notar svestan neobrazovanosti većine ljudi, sud koji ne zna da je taj "zahvat" sada u nadležnosti javnih beležnika ili nam zakoni još nisu usaglašeni.
Hoću ovom prilikom da kažem ovom narodu još nešto da zna: javni notari ili javni beležnici nisu državne institucije, iako ćete na njihovim fasadama videti razne državne simbole - zastavu, grb i sl., već su privatnici, kao i svi drugi. Oni samo tim obeležjima žele da stvore sliku kod našeg neukog naroda da je to država i da kako kažu tako je - "E pa nije!". Tako da cena nije svuda ista.
Jadni moj napaćeni narode, drži se - na svakom koraku....
Ako je ovako u Evropi - neću u Evropu.
Ako ovako nije u Evropi - daleko smo mi od Evrope.

naslov: Paradoks politike i propasta

(autor: Srđan Đorđević)

22.2.2015.

S obzirom na to da skoro svaka vest na bilo kom kanalu krene sa: "Premijer Vučić je...", da krenem i ja sa tekstovima o premijeru. Ne mogu da verujem, a vidim svojim očima i čujem svojim ušima, da premijer Vučić više voli da mu se neko ulizuje i podilazi mu, nego da ima učenije i sposobnije ljude u svom okruženju. Jeste, tada postoji strah da će takvi koji ne prate slepo njegove stavove okrenuti mu leđa. Međutim, da je još pametniji, on bi trebao pored ovolike podrške (masovne histerije, nastale zbog tolikih grešaka svih njegovih prethodnika: Tadića, Koštunice,...) da privuče elitu i da ih sluša, ako želi dobro ovoj zemlji. Zemlja bi otišla na bolje, a on bi bio još popularniji. Ali ne, želja za vlašću prevazilazi sposobnost takvih ljudi da slušaju druge. Oni samo žele da njih slušaju. Dovedu za saradnike takve koji će ih slušati, a zatim će zbog takvih i da budu smenjeni, jer će takvi koji slušaju da budu nesposobni da završe posao bez njega, on neće stići na sve strane i kraj će doći. Na žalost možda je i ON svestan toga (mada nisam baš siguran) ali ima adut, da ako uđe u politiku i aktivno se njom bavi, mora kad tad da se obrne krug i ponovo dođe na čelo. U međuvremenu će biti u Skupštini kao opozicionar, ili će ne daj bože pauzirati neku godinu kao deo stranke koja nije osvojila cenzus. Zato ja, u uvodnoj reči i kažem: "da ih skinemo sa političke scene" jer će ovako obrtati krugove i krugove zarad svoji interesa a za zemlju ko mari.

E, zato se ja molim i hoću po svaku cenu da probam da okupimo one koji će ovu zemlju prvo zaustaviti od padanja, a zatim je uzdići. Svi koji jesu takvi i to mogu, neće u politiku, nego, ovako kao ja, pišu li pišu. I to može u nedogled. Zato hajde da ih javno prozivamo i da ih nateramo da stanu na čelo ove zemlje i spasu ovaj narod. Treba samo ubediti ovaj narod da su to oni pravi, jer "pravih" je kroz našu istoriju bilo skoro na svakim izborima. Znači, da zaključim ovaj prvi tekst, ako ne nađemo prave i ne nateramo ih da uđu u politiku (ono od čega beže kao đavo od krsta) našoj zemlji nema spasa. Da bi njih nagovorili da stanu na čelo neke povorke, pametnih i poštenih ljudi svih kategorija i postavili ih na vlast, hajdemo da se mi okupimo u što većem broju.

Drugim rečima: Ako oni, koji ne žele da se bave politikom, pod hitno ne počnu da se njome bave, nema nam spasa.

Ako nam ovo ne uspe imamo Plan B

Zanimljivi tekstovi:

Jovo Bakić - Helikopter. tragedija i Blerovi đaci
Miroslav Lazanski o našoj sramoti (novinari RTS)
Danica Popović o pamćenju prošlosti
Ljiljaa Smajlović o našim medijima
Nebojša Katić o ekonomskoj krizi
Goran Marković - Nevidljivi čovek (moć i moral)
Zoran Ćirjaković - Čekajući Sorosa (ko vlada)
Zoran Kesić - Star Wars